Ko je ikada imao nedoumicu u pogledu toga ko može da odobrava kredite, a ko zajmove ili pozajmice, mogao je ovih dana da je otkloni iz jedne vesti iz crne hronike.
Foto: Shutterstock / Ringier
Naime, kraljevačka policija uhapsila je M. Đ. iz ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iz Zakona o bankama. On se sumnjiči da se od 2016. do 2021. godine bavio davanjem kredita bez ovlašćenja Narodne banke Srbije (NBS) tako što je većem broju oštećenih fizičkih lica davao novac u vidu kredita u ukupnom iznosu od 25.350 evra, na koje je zaračunavao kamatne stope u rasponu od sedam do 20 odsto, iako za to nije bio ovlašćen.
Blic preporučuje
Iako se pojmovi kredit i zajam u svakodnevnom govoru koriste kao sinonimi, u pravničkom smislu razlika postoji. Naime, svaki kredit je istovremeno i zajam, a zajam ne mora biti i kredit. Kreditnim poslovima mogu da se bave samo banke, dok zajam može da odobri i tašta, ukratko svako fizičko i pravno lice. Otuda se na nekim „lokalima” mogu videti oglasi o pozajmicama, što građane dovodi u sumnju o legalnosti takvog pravnog posla.
U čemu je razlika? Kod ugovora o kreditu banka se obavezuje da budućem dužniku stavi na raspolaganje izvesni novac, a on se obavezuje da banci plati kamatu i ugovorenu glavnicu u vreme i na način predviđeni ugovorom. Predmet ugovora o kreditu je isključivo novac.
S druge strane, kod ugovora o zajmu, zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu da ili novac ili neku stvar, dok zajmoprimac ima obavezu da to vrati u predviđenom roku, s naknadom ili bez nje. Dakle, o vraćanju na rate ne može biti ni govora. Na ove dileme svojevremeno je odgovorila i NBS. Ukazuju da razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica) proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima.
– Saglasno važećim propisima, u Srbiji obavljanjem kreditnih poslova kao delatnošću mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Tim zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom. Na primer, Fond za razvoj Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza itd. ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita, a tu se radi o platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, radi izvršavanja platnih transakcija – navode u centralnoj banci.
Bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, to jest bez zakonskog ovlašćenja, predstavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora, naglasili su.
Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom pretežnom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu.
Dodatne indicije koje mogu ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca (nedozvoljenim kreditiranjem) jesu i to što sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.
– Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Dakle, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu, i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate, ali je bavljenje kreditiranjem ne samo zabranjeno, već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s pravnim licima, preduzetnicima ili drugim fizičkim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje – pojašnjavaju u NBS.
Ako postoje indicije da se neko lice neovlašćeno bavi davanjem kredita, nadležni organ za postupanje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i nadležni javni tužilac, koji donosi ocenu o tome da li određeno postupanje ima obeležja krivičnog dela. Svako fizičko ili pravno lice koje dođe do saznanja da se u određenim radnjama stiču elementi krivičnog ili drugog kažnjivog dela trebalo bi da obavesti nadležne organe radi preduzimanja daljih mera iz njihove nadležnosti.
(Kamatica)