Путеви за становништво у селима значе живот. Тако је и за мештане Мердара и околних села. Живот уз административну линију олакшаће им ускоро урађени путеви до сваке куће у том брдовитом пределу. Обезбеђен им је и превоз који нису имали неколико година.
Мештани Мердара више не морају да плаћају такси превоз да би отишли у тридесет километара удаљену Куршумлију код лекара, јер су недавно добили комби превоз. Сада их обилазе и геронтолошке сестре које брину о потребама старих. Превоз и нови асфалтни пут, кажу, оживеће тај крај.
“То је за нас пензионере и за овај крај срећа, хвала до неба. Само да нас је више. Ем пут, ем биће и воз, имамо и улично светло”, каже Марина Брковић из села Мердаре.
У суседној Рачи почела је са радом и фабрика “Јумко”. Све им, кажу, треба, а користило би и пролазницима да се отворе трафика, бензинска пумпа и други продајни објекти.
“Од како је држава реализовала изградњу пута, народ је задовољан, мештани уз линију са КиМ остали су на својим огњиштима”, каже Гојко Стефановић, председник Месне заједнице Мердаре.
У оближњој Преветици остала су два домаћинства. У једном је млади брачни пар Вељовић са двоје деце.
“Пут је урађен до моје куће од пре једно три месеца и доста је живот бољи, без пута нема живота. Имам седам крава уматичених, неку јунад, кокошке, свиње, овце, све што треба једном сељаку за живот”, каже Вељко Вељковић из села Преветица.
“Има доста обавеза око деце, у кући, око стоке. Продајемо сир, кајмак, млеко”, каже Јелена Вељовиж из Преветице.
У Матарови 45 мештана
У Матарови од пољопривреде живи осмочлана породица Кујовић. Њихово имање се налази уз саму административну линију, уз Подујево. До сада им је украдено шест крава, и кажу – ником ништа, нема надокнаде.
“Тражим од државе да оно што сам изгубио да ми ако хоће врате, да би мој син могао да опстане овде”, каже Милош Кујовић из села Матарова.
Милорад Кујовић наводи да у Матарови има 45 мештана и да живе од пољопривреде и сточарства.
А иза линије у Подујеву и Репи до 1999. године живели су Виторовићи. Са девет чланова породице морали су да оду без ичега у Куршумлију.
“Од целе породице Виторовић остало нам је двадесет хектара земље. То је све порушено, уништено, имовину користе њих четворо”, каже Лазар Виторовић из Репе.
“Писали смо и тужбу, коју су нам оверили, имамо печат Подујева, оверили су и вратили нам назад”, каже Миломирка Витошевић из Репе.
Уз огроман труд и рад Виторовићи су се скућили после много година, уз помоћ рођака и пријатеља код којих су дуго живели без надокнаде, али земљу нису продали Албанцима.