Rezultati ankete NALED-a u privatnom, javnom i civilnom sektoru pokazuju da je prioritet borba protiv sive ekonomije, a polovina ispitanika očekuje usporavanje inflacije i povećanje broja zaposlenih
Borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije, ali i unapređenje javnih finansija – tri su prioriteta koja bi trebalo da budu u vrhu liste nadležnih institucija u toku ove godine da bi poslovanje u Srbiji bilo olakšano. To je pokazala najnovija anketa članova NALED-a iz privatnog, javnog i civilnog sektora iz januara ove godine. Kao najveće izazove za privredu u narednom periodu predstavnici tri sektora ističu dostupnost radne snage i rast cena. Tu su i visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima, dok su javni i civilni sektor zabrinutiji zbog rasta tenzija i sukoba u svetu.
Rezultati istraživanja pokazali su da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse ističu Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.
– Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku – istakao je Dragan Penezić, predsednik Skupštine NALED-a, podsećajući da je privreda ponovo kandidovala sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. To su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija, podsticanje bezgotovinskih plaćanja…
U istraživanju je pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo 64 odsto ispitanika, dok 36 procenata njih nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72 odsto anketiranih, u javnom 81 procenat, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41 odsto.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen. Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024, dok 32 procenta smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.
Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija. Tačnije, više od 90 odsto privrednika i čak 70 odsto anketiranih iz redova civilnog sektora smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini.
Kada je reč o investicijama privrede, njihovo povećanje očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog. Čak 43 odsto u privredi očekuje da će povećati ulaganja u inovacije. Prema rezultatima istraživanja, medijalna vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra. Takođe, 53 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, tj. podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.
U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47 odsto predstavnika privrede, 43 odsto iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10 odsto iz organizacija civilnog društva.