Одговор на енергетске кризе попут недавне, јесте јачање енергетске независности и сарадња суседа, као што то раде Србија и Мађарска, речено је на Балканском форуму у Будимпешти. Званичници две државе разговарали су и о динамици коришћења залиха гаса који Србија складишти у Мађарској и о условима набавке додатних количина за наредну зиму.
Градња нафтовода Србија-Мађарска дугог 128 километара са капацитетом од око пет милиона тона годишње, означена је као приоритетан пројекат за обе државе. Уз улагање од 155 милиона евра, добиће алтернативу у снабдевању.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да ћемо се изградњом и завршетком овог пројекта повезати и на нафтовод “Дружбу”.
“Такође, Мађарска ће добити алтернативни правац снабдевања кроз нафтовод “Јанаф” и то је битно у изазовима енергетске кризе. Што се нас тиче, започели смо израду техничке документације, израду просторног плана, стратешки утицај-студију на животну средину и запараво циљ нам је да почнемо фазну изградњу већ наредне године”, каже министарка.
Србија и Мађарска интензивирају израду пројекта за далековод од Панонског коридора којим ће омогућити двоструко већу размену струје. Мађарска ће се идућег месеца придружити регионалној берзи електричне енергије у којој су већ Србија и Словенија.
“Можете да маштате и да причате о диверсификацији, али док год само причате а не преузимате акције и пратите шта сте рекли диверсификација ће остати само сан јер, шта уствари диверсификација значи, она има три аспекта – аспект модалитета стварања енергије, диверсификација рута снабдевања и диверсификација извора”, рекао је Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске.
Када је реч о енергетици са Форума је поручено: за регион је неопходно обезбедити већи доток течног природног гаса, што значи заједничку градњу ЛНГ терминала а посебно повећати удео нуклеарне и обновљиве енергије, што захтева и оштра енергетска транзиција.