Шефови израелских обавештајних агенција, Мосада и Шин Бета одлазе у Доху и Каиро на још једну рунду преговора, која би, уколико се стране коначно договоре, могла отворити врата ослобађању израелских талаца и палестинских затвореника, те на концу и каквом чвршћем примирју у Појасу Газе.
Уколико се то не догоди, израелске снаге спремне су да упадну у подручје око Рафе, на граници палестинских територија и Египта, где се тренутно налази око милион и по Палестинаца, те покрену озбиљну офанзиву око северне границе, где већ месецима траје препуцавање израелске војске и Хезболаха.
“Мењамо ситуацију, од прогоњених претварамо се у прогонитеље Хезболаха, где год се снаге те организације налазе – у Бејруту, Сидону, Балбаку, Набатеји и још удаљенијим местима попут Дамаска”, упозорио је израелски министар одбране, Јоав Галант, приликом обиласка израелских снага на северном фронту.
После 340 мртвих Либанаца и 20 страдалих Израелаца, температура на граници две земље достигла је тачку кључања, и умеренији гласови на обе стране тврде да је право чудо да конфликт Хезболаха и Израела, који тиња још од упада Хамаса 7. октобра, није прерастао у прави рат.
Арапске мировне снаге, између маште и реалности
Галанту се приписује и ауторство над планом за евентуално распоређивање мировних снага у Појасу Газе, које би помогле пратњи хуманитарних конвоја и успостављању реда и мира у том подручју.
Израелски министар одбране је, наводно, такав план изнео америчким званичницима у Вашингтону, као део уступака после великог притиска администрације Џозефа Бајдена на Јерусалим да што пре прекине ратне операције против Палестинаца. Израелска идеја је да би такве снаге могле помоћи успостављању локалних власти у Гази, које не би биле под контролом Хамаса.
Истовремено, израелски званичници су овај план изнели и лидерима неколико арапских држава, али за сада није јасно да ли ће нека од тих држава заиста послати војнике у Газу, пре свега јер све арапске земље као исход кризе виде стварање палестинске државе.
Дипломатски извори тврде да је Египат најближи прихватању те идеје, али да би евентуалном слању трупа морао претходити позив Палестинске самоуправе у “контексту решења о стварању две државе – израелске и палестинске”.
Багеризација прилаза Појасу Газе
Истовремено, Израел је око Газе покренуо велики грађевински подухват у настојању да око тарабе која дели Израелце и Палестинце изгради километар широку тампон-зону, која би обухватала око 16 одсто територије садашњег Појаса Газе.
Остаје, међутим, нејасно на који ће се начин нова тампо-зона разликовати од оне која је постајала и пре упада Хамаса 7. октобра, када су Хамасови борци упали на територију Израела и убили око 1.200 људи. Израелске снаге реаговале су неколико сати пошто су припадници јединице Нукба параглајдерима, багерима и мотоциклима просто прегазили ограду и дроновима неутралисали даљински управљана митраљеска гнезда.
Почетак градње, или радије равнања терена око Газе, истовремено су потврдили израелски дневник Харец и агенција Ман, коју воде Палестинци са Западне обале.
На тај начин, значајно би била проширена постојећа зона у којој је Палестинцима забрањено кретање, док би, истовремено, Појас Газе био подељен “контролним коридором” чије је успостављање један од кључних проблема у преговорима које у Катару и Египту воде израелски обавештајци и Хамас.
Израелски Харец је, анализирајући сателитске снимке компаније “Планет лабс” (Planet Labs), објавио да су већ срушени бројни објекти унутар будуће тампон-зоне, као и да је прилично јасно у којим су подручјима грађевински радови најинтензивнији.
Најудаљени разрушени објекти, према тим снимцима, налазе се нешто више од километар даље од ограде, како би се спречио приступ тампон-зони.
Кључни део будућег система за контролу Газе, тврде Харец и агенција Ман, представљаће коридор “Нецарим”, којом ће ово подручје, суштински, бити подељено на две зоне, чиме ће израелским снагама безбедности, у будућности, бити омогућен брз приступ било којој критичној тачки.
Истовремено, овај коридор представљаће и место на којем ће бити контролисано кретање Палестинаца између северног и јужног дела Појаса Газе. Овај коридор обухватаће и улицу Салах ел Дин, око које су се претходних месеци водиле жестоке борбе Хамаса и Израелаца, као и саобраћајницу која води дуж обале Средоземног мора.
Коридор у улици Салах ел Дина
Улица која носи име по највећем арапском војсковођи и авенија уз море били су главни коридори којима су палестинске избеглице бежале од сукоба у северном делу Газе. Њихов повратак, такође, једна је од тачака о којима преговарају Хамас и Израел.
Око читаве тампон-зоне биће изграђени насипи са даљински управљаним положајима, на које ће бити постављено аутоматско наоружање. Према постојећим плановима, са ових положаја ће бити отварана ватра на све који покушавају да приђу насипима.
Овакво упозорење само је модификована верзија досадашње праксе, према којој су Палестинци, који би прилазили огради, и пре 7. октобра били у опасности да буду упуцани. Израелци су, хербицидима, уништили сва поља, која су се налазила на 300 метара од ограде.
Још у фебруару, израелски премијер Бењамин Нетанјаху је најавио градњу тампон-зоне, која ће постојати “све док буде потребно”.
Високи комесар УН за људска права, Фолкер Турк је, коментаришући план за успостављање нове тампон-зоне, навео да таква активност представља кршење Женевске конвенције, као и да насилно исељавање становништва може бити ратни злочин.