Vozači i prevoznici tvrde da kamioni na granicama čekaju zbog korupcije, a Uprava carina odgovornost prebacuje na susedne carine

Redovi kamiona na graničnim prelazima naše zemlje čine se sve veći, a rešenje tog problema nije ni na pomolu, jer vozači i prevoznici optužuju carinu za korupciju, a Uprava carina optužuje susedne zemlje za spore procedure.

Kako je nedavno pisao N1, vozači kamiona najavili su jednočasovni štrajk upozorenja, koji će se zatim produžiti, ukoliko se situacija sa dugim čekanjima na granicama ne promeni.

Iz Sindikata vozača Srbije ukazali su na dugogodišnji problem kilometarskih kolona kamiona na izlazu iz Srbije. Oni su naveli da nekada ta čekanja traju i danima, kao i da je to eskaliralo u poslednje dve godine.

Kako su rekli, oni sumnjaju da se namerno stvara veštačka gužva, a da iza  svega toga stoji korupcija, preneo je N1.

To za Danas tvrdi i predsednik poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ Neđo Mandić, koji kaže da oni nisu organizatori štrajka, ali da ga podržavaju.

„Svaki čovek u poslednjih 100 godina zna da nema veće korupcije od one na carini, a sada je to tek uzelo maha“, ukazuje on.

Mandić potvrđuje reči predstavnika Sindikata vozača da ukoliko se da novac može da se ubrza procedura.

„Svi mi iz ove branše znamo da može brže da se prođe granica ukoliko se potplati. Tu se radi o organizovanoj korupciji“, naglašava naš sagovornik.

On ukazuje da naša carina ne radi svoj posao, već čeka da dobije novac.

Međutim, iz Uprave carina u odgovoru za naš portal demantuju navode Sindikata vozača Srbije.

„Navodi predstavnika pojedinih sindikata da je uzrok stvaranja kolona korupcija, deluju neutemeljeno i nelogično, jer je pretpostavka da se plaćanjem mita nešto dobija, pa se postavlja pitanje šta dobija vozač na izlazu iz zemlje, kada će se posle samo par stotina metara, ponovo naći u koloni formiranoj u međuzoni“, poručuju oni.

Iz ove institucije pojašnjavaju da jedino kamioni koji su prethodno najavljeni, jer prevoze lakokvarljivu robu, imaju pravo prvenstva prolaza i to na osnovu važeće procedure.

„Odeljenje za unutrašnju kontrolu Uprave carina sprovodi redovne i vanredne kontrole rada službenika, ali postupke ne može da pokrene na osnovu paušalnih izjava, već isključivo na osnovu konkretnih dokaza“, naglašavaju oni.

Šta Uprava carina vidi kao razlog za redove, a šta vozači i prevoznici?

Iz Uprave carina objašnjavaju da problem gužvi i dugih kolona na graničnim prelazima nije posledica rada naših službenika.

„Do zadržavanja teretnih vozila na izlazu iz zemlje najčešće dolazi zbog toga što granica funkcioniše kao sistem spojenih sudova, pa se svako dešavanje na jednoj strani, odmah odražava na drugu. Najbolji i najčešći primer za to je zadržavanje uslovljeno usporenim radom pograničnih organa susednih zemalja koje su deo Evropske unije (EU), zbog, na primer, detaljnih pregleda tovara u potrazi za ilegalnim migrantima ili zabrane tranzitiranja tokom vikenda i prazničnih dana“, navode oni.

Što se tiče prosečnog vremena zadržavanja kamiona na izlazu iz zemlje, oni kažu da to vreme varira i zavisi od toga kojim tempom rade granične službe susednih zemalja, kao i od broja kamiona koji se iz godine u godinu povećava.

„Međuzone koje su uglavnom pune, još jedna su potvrda da razlozi zastoja nemaju veze sa radom graničnih službi Srbije“, dodaju iz Uprave carina.

Oni pojašnjavaju i koliko je vremena potrebno da se izvrši provera na graničnim prelazima.

„Vreme neophodno za sprovođenje carinskih procedura se na svim graničnim prelazima kreće u intervalu od nekoliko minuta, pa do nekoliko časova ukoliko nastupe neke okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Pod takvim okolnostima se podrazumeva, na primer, zabrana tranzitiranja u vreme praznika koju granični organi susedne administracije sprovode u skladu sa propisima svoje zemlje“, objašnjavaju oni.

Iz Uprave carina napominju i da između Srbije i Mađarske postoji Protokol kojim je definisan broj kamiona koji mogu da pređu granicu za 24 časa i da se ovaj broj često, ako ne i svakodnevno premašuje.

„Istovremeno, carinski službenici Srbije i u ovakvim situacijama rade od 00 do 24 časa maksimalnim kapacitetom i ne doprinose zadržavanjima, jer procedura, kada do nje dođe, traje svega par minuta“, kažu oni.

Iz ove insititucije očekuju da će tokom ove godine, sa završetkom radova na proširenju prelaza Horgoš, doći i do povećanja ulaznih i izlaznih kapaciteta kamionskog terminala na tom prelazu, što će, kako dodaju, uz adekvatnu saradnju pograničnih organa susedne Mađarske, doprineti ubrzanju teretnog saobraćaja.

S druge strane, Neđo Mandić tvrdi da se tu samo radi o prebacivanju krivice.

„Kada pitamo Mađare, oni kažu ne rade Srbi, kada pitamo Hrvate, oni isto kažu ne rade Srbi, kada pitamo Srbe, oni kažu ne rade Hrvati i Mađari“, objašnjava on.

Naš sagovornik smatra da je problem u našim službenicima.

„Mi na granici imamo kolonu kamiona od pet kilometara i niko ne pušta te kamione na naš parking, ko onda ne radi svoj posao?“, pita Mandić.

On smatra da su nedopustiva čekanja od nekoliko dana na granici.

„Najbolje da svi mi prevoznici zatvorimo firme, pa nek vide onda ko će da im prevozi robu. Dozlogrdilo je i nama i vozačima“, poručuje Mandić.