У Србији и даље нису сви градови покривени аутоматским мониторингом квалитета ваздуха. Од 53 локације у земљи где постоји државни мониторинг, на 17 је за прва четири месеца већ прекорачен дозвољен број дана са прекомерним загађењем ваздуха за целу годину. У прва четири месеца, у поређењу са претходном годином, имамо благо смањење средњих концентрација оних најопаснијих честица – ПМ 2,5, показује анализа Националне еколошке асоцијације.
Лесковац је један од градова који још нема државни мониторинг квалитета ваздуха. Очекује се да Агенција за заштиту животне средине ове године постави мерну станицу у насељу Дубочица.
Петар Ђуровић из Удружења грађана “Тим 42” каже да ће им то омогућити да следеће године прате мерење квалитета ваздуха, што значи да ће нажалост тек 2026. године имати увид у детаље квалитета ваздуха у Лесковцу.
“Међутим, оно што су нам грађанска мерења и грађански мерачи показали од почетка ове године, јесте да је већ у прва четири месеца прекорачен број дана који закон предвиђа, односно 35 дана је законом дозвољено да буду прекорачене те вредности ПМ-10 честица”, наводи Ђуровић.
Поповац већ има 68 дана са прекорачењем граничних дневних вредности ПМ-10 од 50 микрограма по кубном метру.
Следе Нови Пазар, Ваљево, Лештане, Ужице, Косјерић, Шабац, Младеновац, Обреновац, Нови Београд, Земун, Борча, Смедерево, Краљево, Ниш, Велики Црљени. Слични подаци су и у градовима у региону.
Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације истиче да су Нови Пазар, Сарајево и Зеница градови са највећим концентрацијама ПМ-2,5 честица на Балкану, самим тим и у Европској унији.
“Са бројем дана са прекорачењем, ту се појављује и Поповац, где је у близини цементара, ту имамо и разлог. Такође, Нови Пазар, појављује се Кичево у Македонији. Дакле, сва та места су далеко, за ред величине, изнад концентрација и изнад броја дана са прекорачењем, него било која земља ЕУ”, упозорава Лекић.
Где је забележено највеће смањење загађења
Највеће смањење броја дана са загађеним ваздухом забележено је у Новом Саду и Крагујевцу, а највеће повећање на мерним станицама у Београду, на локацијама Стари град, Мостар, Врачар, Обреновац, Овча, Омладинских бригада.
У неким градовима постоји мерна станица, али не и мониторинг суспендованих честица, које су се показале као кључна материја која загађује ваздух.
“Тек након обраде у лабораторији, ми онда констатујемо које су количине других загађајућих материја које се у тим честицама налазе, пре свега тешких метала. Већ дуги низ година у Бору, у коме сада већ две године нема више прекорачења концентрација сумпор-диоксида, који је био главни разлог прекорачења у Бору. У суспендованим честицама се проналазе тешки метали, пре свега арсен и кадмијум, и то у изузетно високим концентрацијама, што је, наравно, веома лоша ствар за здравље људи”, каже Лекић.
Додата анализа честица се ради у лабораторији Агенције за заштиту животне средине и у лабораторијама Завода за јавно здравље, који спроводе мониторинг на локалном нивоу.
Када је у питању мерење загађујућих материја у ваздуху, законска регулатива у Србији усклађена је са прописима ЕУ.