На дводневном “Београдском енергетском форуму” 13. и 14. маја, земље региона представљају инвестиције и реформе које би требало да обезбеде снабдевање чистом енергијом. Министри енергетике Србије, Црне Горе, Мађарске и Српске, сагласни су да се енергетска транзиција може пребродити само заједничким улагањима.
Раст потрошње и климатске промене захтевају и већа улагања у зелене капацитете и градњу гасовода, нафтовода и далековода.
Оправданост тих инвестиција најбоље потврђује нова гасна веза Србије и Бугарске која је обезбедила више гаса и за суседе.
“Настојимо да нађемо најбоље одговоре на бројне изазове који се пред нас постављају али водећи рачуна пре свега о нашој енергетској сигурности и независности”, каже министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Наводи да је енергетска заједница означила Србију као лидера у спровођењу реформи у енергетском сектору у региону.
“По свему што смо урадили српска енергетика је за две године напредовала више него у протеклих 10 година”, истиче Ђедовић Хандановић.
Свако има и своје интерне бриге
Иако у региону расте удео обновљиве енергије, пред Западним Балканом је тежак задатак – да смањи зависност од струје из угља и реши проблем неефикасних термолектрана.
“Већи проблем је то како натерати становништво да одустане од коришћења угља за потребе грејања”, наводи министар енергетике и рударства Црне Горе Саша Мујовић.
Наводи да су кренули у решавање тог проблема, а пре свега кроз стимулисање мера енергетске ефикасности.
“Енергетска ефикасносност је наша велика шанса”, наводи Мујовић.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић каже да са Црном Гором желе да реше питање Билећког језера и накнаде за потопљено земљиште.
“Желимо унапредити и побољшати интерконекције према Црној Гори. Желимо побољшати интерконекције према Србији како би сви инвеститори који ће у наредним годинама изградити нове енергетске објекте имали несметани ток енергије”, објашњава Ђокић.
Положај енергетске политике наспрам идеологије
Мађарска је, као чланица Европске уније, става да декарбонизацију морају пратити већи подстицаји за електромобилност и повећање капацитета нуклеарне енергије зарад сигурност снабдевања и екологије.
“Услов за то је да енергетска политика не буде талац идеологије и лицемерја. Нажалост, у Европи је било потеза који су били подстакнути идеологијом и били њен талац”, каже министар иностраних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто.
Каже да су у Унији поносни и што су се ослободили руског гаса, али га ипак Француска и даље увози, подсећа Сијарто.
Зелене инвестиције и смањење штетних гасова захтевају велика средства, па земље региона очекују већу подршку европских партнера.