Predsednik države zamolio je pre nekoliko dana vladu da minimalna zarada bude dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu. Kada se ta njegova molba prevede na jezik brojeva, to bi značilo da bi dogodine minimalac mogao da iznosi 53.517 dinara, odnosno da bude povećan tačno 13,7 odsto. O tome će se više znati sutra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. U ovom trenutku, kada su u toku pregovori, barata se podatkom o minimalnoj potrošačkoj korpi za maj, koja iznosi pomenutih 53.517 dinara. To je poslednji podatak koji je objavljen.
Inače, prema računici Narodne banke Srbije (NBS), pokrivenost minimalne korpe minimalnom platom u prva četiri meseca ove godine iznosila je 88,9 odsto.
Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, za naš list kaže da su na poslednjem kolegijumu predsednik vlade i ministar finansija rekli da su spremni da ponude više od ranije ponuđenih deset odsto koje su bile u igri. Zahtev sindikata je još od 2018. godine bio da se izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa, podseća ona.
A da li će do tada, zbog aktuelnog rasta cena, posebno hrane, ta pokrivenost biti obezvređena, Čedanka Andrić to ne očekuje.
„Ne verujem da će se to dogoditi, jer je sadašnji iznos minimalne potrošačke korpe u odnosu na prethodnu veći samo za 200 dinara. Mi uvek imamo mogućnost po zakonu o radu da u toku godine tražimo korekciju ukoliko se neki od parametara značajno promeni. Ako bi inflacija bila veća i cene osnovnih životnih namirnica bile veće, onda bi minimalna zarada izgubila na vrednosti”, kaže ona.
Andrićeva dodaje da u ovom momentu može da se barata samo poslednjim podatkom o visini minimalne potrošačke korpe, a to je podatak za maj. Bolje bi bilo da je na raspolaganju podatak za jul, ali Ministarstvo trgovine objavljuje to sa zakašnjenjem.
Zoran Mihajlović, generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da se procentualno posmatrano radi o velikom povećanju minimalne zarade, ali je problem što je osnovica niska, tako da je realno povećanje malo i nema velikog boljitka.
„Sa predloženim rešenjem već je minimalna zarada u minusu prema minimalnoj potrošačkoj korpi, jer će ona biti isplaćena sledeće godine, a do tada će cene rasti. Znači, već smo izgubili trku. Mi smo tražili da se uzme u obzir i procenat inflacije, što znači da bi trebalo minimalnu zaradu uvećati za još tri-četiri odsto. To bi značilo da bi minimalna zarada iznosila 55–56.000 dinara i vidim da to za vladu nije prihvatljivo. Mi smo sve to ukalkulisali kada smo rekli da bi minimalac trebalo da bude 60–61.000 hiljadu. Taj iznos bi bio realni minimum i kada bi sledeće godine išlo povećanje od deset, 12, 13 odsto onda bi to bilo pravo povećanje. Sada imamo nisku startnu poziciju, pa i povećanje ostaje malo”, kaže Mihajlović.
Minimalna korpa za maj, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, iznosi 53.517,55 dinara. Majska korpa je veća za 147 dinara od aprilske a za 3,2 odsto od minimalne potrošačke korpe za maj prošle godine. Za pokriće majske minimalne korpe bile su potrebne 0,53 prosečne zarade, u aprilu 0,55 prosečnih zarada, a u maju prošle godine 0,60 prosečne zarade.
Skoro polovina iznosa minimalne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo namenjena je za hranu i bezalkoholna pića, 25.339 dinara, druga po veličini stavka je stanovanje, voda, struja, gas, za šta je predviđeno 10.678 dinara, dok je za nameštaj i održavanje domaćinstva planirano da se potroši 2.202 mesečno, a za transport 2.716 dinara.
Kada je o hrani reč, najviše novca je namenjeno za kupovinu svežeg i prerađenog mesa, 5.630 dinara, zatim za mleko, mlečne prerađevine i jaja, 5.400 dinara, za povrće i prerađevine od povrća 3.852 dinara.