Najmanji procenat zbog kojih se u prošloj godini dobila invalidska penzija oko 3,3 odsto su povrede, trovanja, delovanja spoljnih faktora…
Blic
Foto: Odyssey-Images / Alamy / Alamy / Profimedia / Profimedia
Bolesti sistema krvotoka ostaju ubedljivo najčešći razlozi odlaska u invalidsku penziju. I u 2023. godini, prema statistici Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), 27,5 odsto novih korisnika invalidske penzije je upravo u mirovini zbog ovih bolesti, uključujući sve kategorije osiguranika (sva tri fonda – zaposlenih, samostalaca, poljoprivrednika).
U stopu ih prate tumori, zbog kojih je 27,3 odsto u invalidskoj penziji. Dobra stvar je što u strukturi novih korisnika ovih primanja broj obolelih procentualno opada. Doduše, sporije od željenog, ali su brojke ipak niže nego pre godinu dana, tj. na kraju 2022. godine. Tada je 28,3 procenta osiguranika dobilo invalidsku prinadležnost zbog bolesti krvotoka, a čak 30,3 zbog raznih tumora, piše Politika.
Treće i četvrto mesto zauzimaju duševne i bolesti mišićnog i koštanog sistema sa po 11,2 odsto. S tim što se kod njih beleži rast obolelih sa 9,5 u 2022. godini.
Najmanji procenat zbog kojih se u prošloj godini dobila invalidska penzija oko 3,3 odsto su povrede, trovanja, delovanja spoljnih faktora…
Ostale bolesti u ovoj statistici učestvuju sa 9,7 odsto, gde je takođe zabeležen pad broja obolelih. Dok se kod bolesti žlezde sa unutrašnjim lučenjem penzionisalo njih 4,2 odsto.
Posmatrajući posebno po kategorijama penzionera, bolesti krvotoka i tumori svuda prednjače, i gotovo da su ujednačeni i kod samostalaca i kod poljoprivrednika. A slična je situacija i kod ostalih oboljenja.
Inače, u strukturi korisnika penzija 66,1 odsto su starosni, 14,1 invalidski i 19,8 primaoci porodične penzije za sve kategorije penzionera. Istovremeno, statistika potvrđuje da je broj starosnih penzionera iz godine u godinu sve veći, u 2022. ih je bilo 58,2, invalidski su pali sa 20,1 u 2012, a porodični sa 21,7 na 19,8 odsto.
Odnos broja korisnika penzije i onih koji uplaćuju doprinose su na kraju 2023 bili jedan prema 1,7, odnosno ima 1.651 penzioner i oko 2.811 osiguranika uzimajući u obzir sve kategorije najstarijih.
Kod samostalaca je zaključno s 31.12. prošle godine ukupno bilo 354.188 onih koji uplaćuju doprinose i 112.065 onih koji primaju penziju, dakle odnos je jedan prema 3,2 dok je kod zemljoradničkih
penzija taj odnos jedan prema 0,7 radnika, odnosno ima 135.837 penzionera i 90.896 onih koji uplaćuju doprinose.