Platforma će prikupljati podatke ne samo za ovaj projekat, već i za druge i građani će moći na jednom mestu da dobiju informacije.
Ministarka je navela da je ideja nedavnog sastanka održanog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, članovima vlade i sa predstavnicima naučne zajednice, o projektru Jadar bila da se okupi naučna zajednica kako bi se razmenila mišljenja koja bi pomogla u donošenju odluka o ovom projektu. Cilj je da se nauka intenzivnije uključi u ove procese, da se vide sve činjenice vezane za taj projekat i da se predstave da budu jasne građanima.
“S druge strane, želimo da napravimo jednu digitalnu platformu u 21. veku, digitalizacija je nešto što implementiramo u različitim sferama života, ali bi ta platforma u stvari trebala da bude mesto kombinacija primena savremenih tehnologija. Imamo dostupnost satelitskim snimcima, koristimo dronove, različite senzore, imamo eksperte koji svojim znanjem zaista mogu da naprave platformu, gde će građani na jednom mestu moći i da prate parametre životne sredine – za vodu, vazduh, zemljište i živi eko sistem. Na taj način ćemo i dobiti mi svi zajedno validne podatke o nekom području gde mislimo da potencijalno može biti ugrožena životna sredina”, objašnjava Begović.
Ona je navela da će ta platforma biti povazana i sa drugima kako bi prikupljala sve podatke i istakla da bez podataka možemo samo da spekulišemo.
“Vi sada i iz satelitskih snimaka možete da vidite sastav zemljišta, možete da vidite u poljoprivredi šta se gaji na nekom parčetu zemlje. Koliki je čak i prinos toga što se gaji. Ideja je da bude transparentnije i da građani na kraju kraja i mediji mogu da se informišu, a to može da obezbedi nauka. Naučnici nezavisno rade, sučeljavaju svoja različita mišljenja, ali sve mora da bude potkrepljeno dokazima i jasnim činjenicama. Nauka ne donosi odluku, mi nismo donosioci odluka, ali tekako možemo, ne samo u ovom slučaju, da pomognemo da donosioci odluka, na kraju kraja i državne institucije, rade kvalitetnije na osnovu podataka”, kazala je ona.
Ideja je, kako je objasnila Begović za Tanjug, da dobijemo svi odgovore na različita pitanja preko ove platforme.
“Još jednu ideju smo imali da, zahvaljujući mobilnim telefonima, ukoliko primete na nekom području da je došlo, bilo u slučaju projekta Jadar ili drugog projekta, fotografišete to preko mobilne aplikacije. To se onda jednostavno poveže sa sistemom i onda imamo pravovremene informacije da vidimo da li treba reagovati, kako treba reagovati i kako objasniti to što se desilo”, rekla je ona.
Istakla je da odziv sastanku bio veliki i da i jeste cilj da se sve naučne institucije odazovu, zato što mogu da doprinesu svojom ekspertizom.
“Pitanje životne sredine jeste izuzetno važno za građane, izuzetno važno za državu, na kraju krajeva za svako društvo. Kako zemlje ekonomski jačaju, tako na kraju krajeva i svest građana i svih nas na pitanje životne sredine, kada se odmaknete od nekih egzistencijalnih pitanja, postaje važno. Svaka ljudska aktivnost, nažalost, ima i potencijalno negativni uticaj na životnu sredinu. S druge strane, tehnologija i nauka itekako mogu da pomognu da se te aktivnosti smanje na minimum”, rekla je Begović.
Ona je dodala da zemlja mora da se ekonomski razvija, ali da se pronađe balans.
“Mnoge zemlje na svetu pokušavaju da nađu taj dobar balans između ekonomskog razvoja, ali i da se maksimalno smanje negativni uticaji na životnu sredinu. I tu, opet, nauka treba da ima ključnu ulogu, jer na kraju kraja mi imamo veliki broj stručnjaka koji su posvetili svoje karijere, zaista svoje živote, da se bave ekologijom u okviru nje, naravno i zaštiti životne sredine”, naglasila je ministarka.
Begović je rekla da je cilj ovog sastanka bio i da se smanje tenzije u javnosti i da se na konstruktivan način razgovara.
“Sučeljavanje različitih mišljenja su sasvim normalna za nauku i tako dolazimo do nekih validnih zaključaka. Kada nemate podatke, kada nemate činjenice, onda jednostavno i ne možete da donesetevalidni zaključak i onda to može na kraju kraja i da se zloupotrebi. Zato mislim da je jako bitno da se nauka uključi i tema tog sastanka je i bila upravo to. Bilo je 33 ili 34 fakulteta i instituta iz čitave Srbije – Čačak, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Beograd, koji na direktan ili indirektan način se bave temom zaštite životne sredine. I tu smo predstavili kako bi nauka mogla da pomogne”, rekla je ministarka.
Strateški cilj Srbije da bude jedan od ključnih centar razvoja veštačke inteligencije
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da je strateški cilj Srbije da postane jedan od ključnih centara razvoja veštačke inteligencije i najavila da očekuje da se do kraja godine vide i obrisi zgrada koje se grade za potrebe BIO4 Kampusa.
Begović je rekla za Tanjug da deca dolaze od osnovne škole, a zatim kroz srednju školu u dodir sa veštačkom intelegencijom i dodala da se u Srbiji osniva i sve veći broj start-up kompanija koje na neki način ili primenjuju ili razvijaju veštačku inteligenciju.
“Tako da je to tehnologija koja je stigla i sigurna sam da će postati sastavni deo svih naših aktivnosti. Na kraju krajeva i u mobilnim telefonima već više od dve decenije se koriste neki oblici mašinskog učenja, odnosno takozvane veštačke inteligencije kako ljudi vole da je nazovu.
Naravno, to je i sjajna ekonomska šansa zato što to omogućava kompanijama da prošire svoje delovanja, da prošire svoje aktivnosti i na kraju krajeva i naše kompanije da budu mnogo kompetitivnije na svetskom tržištu”, navela je ona.
Istakla je da će veštačka inteligencija imati ključnu ulogu u klimatskim promenama i da je to alat koji nam pomaže i da donosimo odluke.
Ona je dodala da Srbija postaje svesna koliko je bitna nauka u svim globalnim izazovima koji i nas dotiču.
“Mi smo prošle godine kao zemlja članica Ujedinjenih nacija zaista uspeli da izdejstvujemo da se usvoji jedna deklaracija odnosno jedna rezolucija, da se proglasi Međunarodna dekada nauka za održivi razvoj. To znači da države treba da uključe mnogo više nauku, kada pričamo o donošenju odluka i kada pričamo o suočavanju i pružanju rešenja za globalne izazove.
Zato je ulaganje u nauku uvek ulaganje u budućnost, ulaganje u održivost, ulaganje u razvoj”, navela je Begović.
Ministarka je rekla da i najrazvijenije zemlje sveta poslednjih godina donose odluke da još više ulažu u nauku.
“Iz nauke izlaze inovacije, time se jača i ekonomija, ali i te inovacije na kraju krajeva nama menjaju živote na bolje. Građani imaju bolje zdravstvene usluge, građani trebaju da imaju još zdraviju i kvalitetniju hranu, a to bez nauke ne možete, uključujući i zaštitu životne sredine.
Zato je jako bitno da se nauka pita, da nauka može da obezbedi i kvalitetne podatke bazirane na činjenicama, na dokazima, i samim tim možete mnogo lakše i bolje i efikasnije da se suočavate sa izazovima”, ukazala je ona.
Begović je istakla da očekuje da se do kraja godinevide obrisi zgrada na BIO4 Kampusu.
“Mi puno radimo paralelno već na razvoju tog ekosistema, na saradnji naših naučnih institucija koji će biti deo BIO4 Kampusa sa kompanijama. Sad smo u julu raspisali jedan poziv da se kompanije pošalju svoje pisma, odnosno zainteresovane, da budu deo celog projekta BIO4 Kampusa.
Samo da podsetim građane, zaista najveća pojedinačna investicija u nauku. Gradimo preko 160.000 kvadrata laboratorijskog prostora, prostora za studente, fakultete, institute, privatni sektor, za start-up zajednicu i da napravimo jednu koncentrisanu platformu za saradnju”, rekla je Begović.
Ministarka je podsetila da Srbiju očekuje i specijalizovana izložba EXPO2027 i da se radi ubrzano na ovom projektu kako bi sve bilo spremno.
“Radovi teku jako dobro. Radimo na tome da inovacije budu jedan od stubova same izložbe EXPO. Kad znate da očekujete četiri miliona posetilaca na jednoj izložbi, na jednom ovakvom događaju, jedva čekam da budemo na neki način centar sveta i da pokažemo na najlepši mogući način šta Srbija ima i u sportu, u muzici, u inovacijama, ali da prikažemo i sve naše lepote od istorijskih, od kulturnog nasleđa, do dobre hrane, sjajnih ljudi, prirodnih lepota”, navela je ona.