“Biće moguća svaka vrsta poljoprivredne proizvodnje i to je konačan odgovor”, rekao je Milićević odgovarajući građanima u Ljuboviji na pitanja u vezi izgradnje potencijalnog rudnika.
Kako kaže, rezultati monitoringa kažu i da radiaktivnost nije povišena.
“Na osnovu onoga što smo videli nema povišene radioaktivnosti, ima samo povišenih tih pragova detekcije laboratorijske opreme. Mislim da je nedavno i direktor Vinče interpretirao te rezultate i rekao da nema bojazni za to”, kazao je Milićević. Govoreći o deponiji, Milićević ističe da je ona svuda u svetu problem.
“Ne postoji idealno mesto za deponiju, samo optimalno ili najmanje loše mesto za formiranje deponije. U ovom slučaju se razmatralo više od 50 lokacija od Šapca do Malog Zvornika, od Lipničkog Šora do Osečine. Dolina Štavice je odabrana kao prvo optimalno rešenje, jer je hidrogeološki i geotehnički stabilno mesto”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ta dolina predstavlja optimalno rešenje, jer nema podzemnih voda koje mogu dovesti do urušavanja same deponije, nema guste naseljenosti čime se izbegava razredinjavanje stanovništva, a lokacija omogućava nesmetani transport.
Kako kaže, cilj projekta jeste nula otpada.
“Mi smo već implementiranje tehnologije rudarske zapune eliminisali između 30 i 50 odsto otpada”, rekao je Milićević. On je naveo i da nije tačna teza koju je u današnjem razgovoru u Ljuboviji o projektu “Jadar” izneo inženjer Borivoje Popović – da će kućni bunari zbog projekta ostati bez vode.
Rekao je da je ovakav stav potkrepljen hidrogeološkom studijom koju je uradio Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi.
“Studija je modelski dokazala hidrodinamički model samog terena, pukotine u stenskom masivu od momenta početka eksploatacije do desetine godina nakon zatvaranja samog rudnika. Znači ne danas za sutra, već se to modelski utvrđuje na desetine godina”, rekao je on.
Milićević je rekao i da neće biti kiselih kiša, jer neće biti sumpor dioksida, jer se proces rastvaranja ruda i jadarita dešava na temperaturi do 90 stepeni.
“Da bi ste imali emisije sumporovih oksida, potrebno je da temperatura reakcije bude na plus 200 stepeni, pri čemu imate isparavanje vode, koja bi sa sobom ponela određenu količinu sumpor dioksida, a na višim stepenima i sama sumporna kiselina prelazi u gasoviti oblik. Znači u ovom slučaju, nisko temperaturna reakcija kao rezultat u atmosferu emituje samo vodenu paru i ugljen dioksid”, objasnio je inženjer.
Inženjer je objasnio da u slučaju Jadra postoje dva horizonta podzemnih voda.
Prve podzemne vode o kojima mi kao obični građani razmišljamo su one koje imamo u svojim bunarima, kada se iskopa bunar do dubine od 10, 20 ili 25 metara. I to su uslovno čiste vode, mada su kod nas, nažalost, jako puno zagađene, zato što nemamo uređene sisteme kanalizacije. A druge vode koje postoje u dolini Jadra su te tzv. rudničke vode, i te vode se, u tom slučaju, nalaze u samom ležištu i okružuju samo ležište, naveo je Milićević.
On ističe da voda ne može da uđe u samo okno i da izađe gore.
“Rudničke vode morate da evakuišete iz rupe. Svaka kap te vode je resurs koji se prečišćava maltene do nivoa destilatorne vode, rekao je inženjer.
Dodao je da projekat podrazumeva korišćenje rudarske zapune, kako ne bi bilo slobodne površine koja bi mogla da izazove sleganje.
Govoreći o foliji, Milićević je rekao da hidroizolacija deponije podrazumeva i dodatna dva sloja.
“Iako je ta folija sasvim dovoljna, ali ovde imam preventivno dodatna dva sloja od prirodnih materijala zasnovana na glini. Prelaskom na sušeni otpad površina za formiranje deponije smanjena je tri do četiri puta”, rekao je inženjer.
Kada je u pitanju sumporna kiselina, Milićević je istakao da ona ima svoju ulogu i to je materija koja se kupuje, kako bi se dobio proizvod koji je potreban.
“Ona se ne poliva po ljudima i ne baca se uokolo i ne izliva se. Uloga je da izvrši neutralizaciju – kazao je on i dodao da je otpad na kraju baza, a ne kiselina.
On je dodao da kompanija nijednog trenutka nije negirala uticaj projekta “Jadar” na životnu sredinu, jer je taj uticaj neminovan, ali da su razmere tog uticaj prihvatljive za okruženje.
“Mi imamo kompleks na 220 hektara. Vi ako posadite kukuruz na 220 hektara promenićete mikroklimu, dovešćete nove vrste, izgubićete ptice koje su tu nekada živele. To se zove uticaj. Znači, sama promena namene zemljišta je uticaj”, objasnio je Milićević, odgovarajući na kritiku građanina da kompanija obmanjuje javnost.