“Nemačka je u krizi hteo to neko da prizna ili ne”! Ljubodrag Savić za Blic Biznis: Posledice mogu biti ozbiljne

Poznato je da je Nemačka najveća evropska sila i jedna od najvećih svetskih ekonomskih sila. Sa pandemijom korona virusa, a nakon toga i ratom u Ukrajini čini se da se ekonomska situacija konstantno pogoršava. Mnogi stručnjaci su poslednjih meseci najavljivali posustajanje Nemačke i ulazak u novu recesiju.

Foto: Shutterstock / Ringier

Priča o krizu u Nemačkoj dobija i potvrdu time što svaki dan osvane bar po jedan novi tekst o zatvaranju velikih fabrika ili kompanija, smanjivanje broja radnika je konstantno, kraj svim ovim ekonomskim neprilikama se ne nazire.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objasnio je za “Blic Biznis” u kakvom se trenutno stanju nalazi nemačka ekonomija, ali i kako će kriza koja se dešava u Nemačkoj u budućnosti uticati na nas i našu ekonomiju.

– Kriza u Nemačkoj je počela ratom u Ukrajini, a to se odrazilo i na radnike i na poslovanje mnogih kompanija. Drugi problem je velika konkurencija, pre svega mislim na Kinu. Kina je postala vodeća u mnogim industrijskim delatnostima, kaže Savić.

– Nemačka u velikoj krizi hteo to neko da prizna ili ne, dodao je on.

– Dosta fabrika počeo je da se seli na zapad. Mnoge fabrike i kompanije smanjuju broj zaposlenih, ulaze u bankrote i stečaje, nije moguće da se sve to ne odrazi na poslovanje. Naravno, uvek postoji mogućnost da nemačke, ili na primer francuske kompanije obezbede plasman i na nekim drugim tržištima.

– U svakom slučaju to može da ima ozbiljne posledice i na srpsku industriju, odnosno na fabrike koje dolaze iz sveta i koje funkcionišu u Srbiji. Ali sad, da li će to biti dramatično? Ne, ne očekujem da će biti dramatično, ali da će biti određenih posledica to svakako.

Foto: shutterstock

“BDP isti kao 2019.”

Podaci su nesporni. Nemački BDP danas je skoro isti kao na kraju 2019. godine, korigovan za razliku u cenama. Konkretno, realni BDP na kraju 2019. godine bio je veći za 7,7 odsto u odnosu na 2015. godinu, au drugom kvartalu ove godine bio je veći za 7,9 odsto.

Ovo je jedan od najgorih ekonomskih rezultata u EU, koja se odavno oporavila od pandemije. Međutim, taj oporavak je bio manji od onog u SAD. Među većim zemljama EU, Poljska ima najbolji rast nakon pandemije, posebno u izvozu proizvoda. Ovo je posebno impresivno s obzirom da je njeno glavno izvozno tržište Nemačka.

Francuska, Italija i Španija takođe napreduju bolje od Nemačke. Doduše, i Francuska i Italija teško ostvaruju zadovoljavajuće stope privrednog rasta, ali situacija nije tako sumorna kao u Nemačkoj.

Nemačka se tek vratila na nivo s kraja 2019, piše Index.

Foto: Shutterstock / Ringier

Kriza nekretnina se nastavlja

Praktično ne postoji oblast u kojoj Nemačkoj ide dobro. Indeks novih narudžbina u prerađivačkoj industriji za jul pokazuje pad od 11,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, u prvoj polovini godine ostvaren je deficit opšte države od 38 milijardi evra (za utisak, prihodi dr. Hrvatski državni budžet iznosio je nešto manje od 28 milijardi evra), izvoz i uvoz se smanjuju.

Čini se da se kriza nekretnina nastavlja, jer je u maju izdato čak 25,7 odsto manje građevinskih dozvola nego u istom mesecu prošle godine, a ukupna vrednost građevinskih radova je prepolovljena. Uprkos procenjenom nedostatku od 800.000 domova, gradi se manje stambenih objekata. Idilični cilj države je da izgradi 400.000 domova godišnje, a biće dobro ako do 2025. taj broj ne padne ispod 200.000 godišnje.

Nemačka je i dalje magnet za imigrante, uprkos sve lošijoj ekonomskoj situaciji, pa se svake godine mora graditi sve više stanova kako bi se pratila rast potražnje. Dešava se upravo suprotno, zbog čega cena zakupa raste. Što se tiče cena nekretnina, situacija je paradoksalna, sve manje se gradi i cene im padaju, iako na tržištu vlada nestašica.