15. septembra 2008. godine svet je bio svedok jednog od najdramatičnijih trenutaka u istoriji moderne privrede – bankrota investicione banke Lehman Brothers. Osnovan 1850. godine, Lehman Brothers je bio jedan od stubova američkog finansijskog sistema, sa imovinom vrednom oko 600 milijardi dolara u vreme kolapsa. Ovaj događaj nije samo izazvao paniku na finansijskim tržištima, već je pokrenuo i najgoru globalnu finansijsku krizu od Velike depresije 1930-ih.
Foto: Gerald Holubowicz / Polaris / Profimedia
Uvod u krizu
Blic preporučuje
Lehman Brothers, kao i mnoge druge banke, bio je duboko uključen u trgovinu hipotekarnim hartijama od vrednosti koje su bile zasnovane na hipotekama sa hipotekom – kreditima datim visoko rizičnim zajmoprimcima. Sa rastom tržišta nekretnina, ove hartije od vrednosti su donosile značajan profit, ali i predstavljale ogroman rizik. Kada su cene nekretnina počele da padaju, a dužnici prestali da otplaćuju svoje kredite, ceo finansijski sistem se suočio sa kolapsom.
Već 2007. godine počeli su prvi znaci krize, ali je Lehman Brothers, kao i mnoge druge velike finansijske institucije, ignorisao upozorenja. Do sredine 2008. gubici u vezi sa hipotekarnim hartijama od vrednosti i lošim investicijama počeli su da se gomilaju, a poverenje investitora u Lehman Brothers je naglo opalo.
Potraga za spasenjem
U nedeljama koje su prethodile bankrotu, Lehman Brothers je očajnički tražio izlaz. Banka je pokušala da pronađe kupca da izbegne kolaps, ali bezuspešno. Pregovori sa britanskom bankom Barclais i Bank of America propali su jer su potencijalni kupci tražili vladine garancije, koje američka vlada nije bila voljna da pruži. Za razliku od Bear Stearns-a, kojeg su Federalne rezerve spasile ranije te godine i prodale JPMorgan Chase-u, Lehman Brothers nije dobio takvu podršku.
Odlučujuća je bila odluka tadašnjeg ministra finansija Henrija Polsona, koji je verovao da spasavanje Lehman Brothers-a može stvoriti moralni hazard – signal da će država uvek priteći u pomoć velikim finansijskim institucijama. Ova odluka se pokazala kontroverznom jer su posledice bankrota bile dalekosežnije nego što je bilo ko mogao da predvidi.
Foto: Gerald Holubowicz / Polaris / Profimedia
Posledice stečaja
Bankrot Lehman Brothers-a izazvao je šokove širom globalnih finansijskih tržišta. Dov Jones je pao za više od 500 poena u samo jednom danu, dok su se evropska i azijska tržišta suočila sa padom i sve većim strahom od potpunog kolapsa. Banke su prestale da međusobno pozajmljuju novac zbog straha od nelikvidnosti, što je izazvalo krizu likvidnosti.
Vlade širom sveta morale su da preduzmu hitne mere za stabilizaciju finansijskih sistema. U SAD je pokrenut program za spasavanje finansijskog sektora vredan 700 milijardi dolara pod nazivom TARP (Program za smanjenje problematičnih sredstava), dok su Evropska centralna banka i druge centralne banke takođe preduzele vanredne mere kako bi osigurale likvidnost i sprečile širenje krize.
Dugoročne posledice i nasleđe
Bankrot Lehman Brothers-a simbolizovao je neuspeh deregulisanog finansijskog sistema i postao snažan podsticaj reformama. Godine koje su usledile donele su donošenje novih zakona i propisa koji imaju za cilj jačanje finansijske stabilnosti, kao što su tzv. Dodd-Frank zakon u SAD, koji je imao za cilj povećanje transparentnosti finansijskog tržišta i smanjenje rizika koje banke preuzimaju.
Ali iako je finansijski sistem stabilizovan, nasleđe Lehman Brothersa je i dalje prisutno. Milioni ljudi širom sveta ostali su bez posla, ušteđevine i domova kao posledica krize. Poverenje u finansijske institucije trajno je narušeno, a mnogi još uvek kritikuju tadašnje lidere zbog načina na koji su upravljali krizom.
Bankrot Lehman Brothers-a nije bio samo finansijska katastrofa već i prekretnica u načinu na koji se posmatraju globalna tržišta i rizici koji dolaze sa preteranom finansijskom slobodom. Uvođenje strožih regulatornih mera i promene u politici supervizije banaka bili su ključni odgovori na ovu krizu, ali mnogi stručnjaci i dalje vode debatu da li su ove mere dovoljne da spreče buduće slične katastrofe, podseća Index.
Kriza iz 2008. ostaje podsetnik na važnost odgovornog upravljanja rizikom i krhkost finansijskih sistema koji, kada propadnu, mogu sa sobom da povuku čitave ekonomije.