Druga diskusija je počela temom “Da li je moguće održivo i odgovorno rudarstvo“. Učesnici su bili Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Mihael Šmit, viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), koji inače prvi put govori u medijima u Srbiji, zatim, Florian Anderhuber, direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale Euromines, kao i prof. dr Mihael Tost, šef Katedre za rudarsko inženjerstvo i ekonomiku mineralnih sirovina, Univerzitet u Leobenu, Austrija.
Šmit: Podržao bih iskopavanje litijuma
Podržao bih iskopavanje litijuma, ne vidim zašto ne bih, rekao je Šmit na kraju debate.
“Ne znam nijedan razlog zašto ne bih, naravno podržao bih i već sam rekao, projekat koji imamo na Jugozapadu i u Gornjoj Rajni ukazuje na naše ciljeve”
Pitanje od milion dolara
Kina je pokazatelj tržišta u svetu, čini se da je usporeno, i da su električna vozila u padu, rekao je Šmit odgovarajući na pitanja o trendovima u narednom periodu.
“‘To je obitavanje od milion dolara, šta god se dešava u Kini biće pokazano da je tržišno za ostatak sveta. Litijumska industrija, zapravo njome dominira četiri do pet kompanija širom sveta, što znači da je potrebna diversifikacija, sticanje većeg stepena nezavisnosti od tih ključnih faktora. Sigurno će doći do porasta cena na tržištu, ne znam da kažem kada, ali svi su sigurni i optimistični da će se tržište vratiti.’
“Kao što sam ranije rekao, imamo evropsku industriju. Suočavamo se sa konkurencijom iz jugoistočne Azije. Imamo Severnu Ameriku. Evropa mora da ima svoju tradiciju. Srbija, mislim da će u energijskoj tradiciji igrati ključnu ulogu.
Takođe kada pogledate, a to je i ranije pomenuto, razvija se industrija baterija u Mađarskoj i u prošlosti se razvijala i automobilska industrija koja je u Poljskoj, u Slovačkoj. Postoji šansa da bi nešto slično moglo da se dogodi u Srbiji”, naveo je on.
Brnabić: Još nema informacija “crno na belo”, ali projekat bi bio kvantni skok
U drugoj diskusiji došlo je i do osvrta na prvu, odnosno na mišljenje profesora Marinkovića da do otvaranja rudnika litijuma u Srbiji neće ni doći nikada.
“To je takođe posledica činjenice da mi još uvek nemamo studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zato što kada imate tu studiju, vi imate sve te podatke ispred sebe i svi imaju iste podatke. U ovom trenutku mnogi ljudi uopšte ne znaju o čemu pričaju, ne znaju ništa o tehnologiji, ne znaju gde će biti deponija, a kakvo postrojenje za preradu”, prokomentarisala je Ana Brnabić.
Anderhuber: Srbija ima blago, ali nigde nisam video problema kao ovde
Anderhuber je, govoreći o potencijalima Srbije, naveo da Srbija, kao i druge zemlje na zapadnom Balkanu, ima dosta geoloških blaga koja mogu da se iskoriste.
” I tamo gde je moguće uspostaviti profitabilni lanac vrednosti, ukoliko kompanije žele da naravno dođu. Sa naše strane, sa strane evropske rudarske industrije, to je zanimljiv slučaj. Želimo da pojačamo veze između Srbije i Evropske unije u ovoj oblasti”, rekao je.
On je istakao da istina, nije nigde video problema kao u Srbiji.
“Pokušavam da govorim u ime cele Evropske unije, svih evropskih rudarskih kompanija u Evropi. Dakle, da budem potpuno iskren, ne, nisam video slične probleme kao ovde. Ne ovakve, zaista. Postoji jedno opšte pravilo – u mnogim zemljama u kojima naši članovi posluju, ljudi koji su blizu projekta, obično se zalažu za projekat. Što se više udaljavate i dolazite do glavnih gradova, slika se iskrivi sve više i više. Nemam objašnjenja za to. Prosto mi je zanimljivo”, dodao je.
Odgovarajući na pitanje koliko bi projekat ekonomski značio za našu zemlju kaže da bi to bio kvantni skok.
Šmit: Nemačka Vlada će da podrži Vladu Srbije
Na pitanje koje su kritične sirovine i kako one utiče na zelenu tranziciju, Mihael Šmit kaže da energetska tranzicija zahteva sirovine, a to zahteva rudarstvo. “Ne postoji rudarstvo koje nema nikakav uticaj, ali kroz standarde i pravila, regulatorne okvire, možete da ograničite uticaje i svedete na minimum”.
Evropska unija ima u zakonu o kritičnim sirovinama spisak kritičnih i strateških sirovina. 22 su kritične, govorimo i o litijumu, kobaltu, grafitu i praktično o svim materijalima koji su potrebni za litijumsku bateriju, ali govorimo i o materijalima o boru, na primer, još jedan potencijalno materijal koji je veoma jedinstven.
Šmit je naglasio i da će uvek postojati, socioekonomski konflikti i sukobi između rudarske industrije, infrastrukture, poljoprivrede, drugih delatnosti. “Dakle, veoma je važno da okupite sve ove strane i da organizujete debatu, na bazi činjenica”
Osvrnuo se i na komentare o broju rudnika u Nemačkoj, i interesu te zemlje.
“Imamo barem tri projekta u Nemačkoj u ovom trenutku u fazi razvoja, možete da pogledate na web sajtovima, možete da pogledate imena tih projekata i njihov kapacitet – zajedno je skoro duplo veći od potencijalne proizvodnje litijuma, tako da narativ da idemo u neku zemlju, jer mi to ne želimo sami da radimo u svojoj zemlji, to je prosto pogrešno”, rekao je Šmit.
On je preneo da će nemačka vlada podržati Vladu Srbije: “To je deo posete našeg kancelara, predlog da se podrži vlada Srbije sa svim ministarstvima, ministarstvo za zaštitu životne sredine, ministarstvo rudarstva, da njima pomogne da identifikuju uska grla, i da im se pruži podrška u izgradnji kapaciteta da odgovore na ta pitanja, koja se postavljaju s punim pravom, to je sasvim u redu, prirodno. Jedan od naših zadataka je da podržimo vladu Srbije, da omogućimo i da joj pomognemo da nastavi sa ovom fazom javne rasprave. Znam da će to biti teško, naporno, dugo, ali je važno”, rekao je Šmit.
Podsetio je da prva litijumska rafinerija se sada pokreće u Nemačkoj.
“Imamo između 15 i 20 litijumskih projekata u Evropi u različitim fazama razvoja, 3 od toga, možda 4 u Nemačkoj. Dakle, 10% je moguće postići. Računali smo negde da možemo da ostvarimo do 2030. godine. Potrebno je jako mnogo ulaganja za razvoj te industrije rafiniranja, prerade, između 50 i 60 milijardi američkih dolara. Znači, treba pribaviti novac za razvoj tih projekata u različitim vremenskim okvirima. Dakle, cilj je da se oslobodimo te zavisnosti, da se Evropa oslobodi te zavisnosti.'”
Moramo da počnemo da se bavimo odgovornim rudarstvom
“Mi moramo da počnemo da se bavimo održivim rudarstvom, odgovornim rudarstvom, pa i zelenim rudarstvom. Moramo da počnemo da, kao što su rekli i učesnici panela, moramo da krenemo u tom smeru. Evropska komisija stavila pred sebe cilj da do 2030. godine otvori deset novih rudnika u Evropi. Zamislite, to je praktično za pet godina. Deset novih rudnika, petnaest potpuno novih postrojenja za preradu tih sirovina i petnaest novih fabrika za reciklažu. U budućnosti, u ovom trenutku, se u Evropi zajedno sa ovim projektom planira deset projekata rudarenja i prerade litijuma. Dakle, ono što je kod nas relevantno je što jedan značajan i bitan deo tog lanca vrednosti, ako pričamo o ekonomskim efektima, ali je na prvom mestu zaista jeste zaštita životne sredine. I to neće moći ukoliko studija procene i uticaja na životnu sredinu pokaže da je to nemoguće učiniti bez devastirajućih posledica po životnu sredinu. Dakle, uvek je životna sredina na prvom mestu. Uvek”, rekla je Ana Brnabić.
Još jednom je istakla da Srbija nema finalnu odluku da li se rudnik radi
Florian Anderhuber ukazao je da je Euromines poslovno udruženje.
“Predstavljamo rudarsku industriju Evropske unije i predstavljamo već uspostavljene rudarske kompanije koje se bave rudarenjem u Evropi već stotinama godina, ali i onima koji žele da istražuju, da uđu na Evropsko tržište. Imamo misiju. Misija je da stvorimo regulatorno okruženje u kome prosperitetna rudarska industrija može da posluje u Evropi. Sa druge strane, misija je da pokažemo kakav je naš uticaj i koje su mere, tehnologije i regulatorni zahtevi koje moramo da uzimamo u obzir kada donosimo odluke. I tokom protekle tri godine došlo je do promene paradigme. Evropa, Evropska unija pogotovo, je shvatila da je neophodno da više toga uradimo sami, da ne možemo da nastavimo da uvozimo sve ono što nam treba spolja, jer čim se pojavi neka kriza, bićemo u velikom problemu.”
Mihael Šmit ekskluzivno za “Blic TV”: “Povezujemo privredu i državu”
Mi smo odgovorni ministru privrede u Nemačkoj i neke odluke moraju da se donesu, a konsultujemo se i sa privredom u vezi sirovina, rekao je Šmit koji se inače prvi put obraća javnosti u Srbiji.
Savetujemo privredu i vladu i pokušavamo da povezujemo privredu, da pokušamo da ih, dakle, skupimo na jedno mesto, jer trenutno kao Evropa, ne pojedinačne zemlje, već kao Evropa, veoma zavisimo od uvoza iz trećih zemalja”, dodao je on. “Postavlja se pitanje kako upravljati tom tranzicijom, prelaskom sa jedne industrije na drugu, jer to ima implikacije, recimo, po hemijsku industriju. Ako zatvaramo termoelektrane na ugalj, nemamo više pepeo, pa nemamo industriju gipsa itd. Dakle, moramo uvek da gledamo samo jednu stranu jednačine, da poštujemo i drugu i da pritom opet u cenovnom pogledu zadržimo konkurentnost, jer ako se obnovljivi izvori pokažu mnogo skupljim od konvencionalne energije, možda neke industrije neće biti spremne da ih koriste. Dakle, moramo da stvorimo takav regulatorni okvir, takvo okruženje koje će omogućiti rast obnovljivih izvora pod konkurentnim cenovnim strukturama”, rekao je on.
Ana Brnabić: Govorilo se da su Srbi bolji od Supermena sada je negativno
“Govorimo o projektu koji je napunio 20 godina, a sam Rio Tinto je 23 godine na projektu. Taj projekat je bio deo nacionalnog ponosa”, rekla je Ana Brnabić ukazujući na sinonim koji se tada u šali pojavio a to je da su “Srbi bolji od Supermena”, i dodala da se tada nadalo da će rudnik doneti i nova radna mesta.
Tek poslednje dve godine se nešto dešava. Ne znam šta”, rekla je ona ukazujući na negativan narativ koji je prisutan. “Taj projekat je bio, čak rekla bih negde, deo nacionalnog ponosa”
“To ne bi trebalo da izazove negativnu reakciju. To bi trebalo u stvari da izazove pozitivnu reakciju, ali šta se desilo, ne znam. Ali u svakom slučaju mi nemamo, niti smo blizu konačne odluke o tome da li će Rio Tinto dobiti pravo na eksploataciju ili neće. Zato što je po čitavom zakonu u Republici Srbiji postoje još značajni koraci, a to je obim i sadržaj za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, studija o proceni uticaja na životnu sredinu, javna rasprava, tehnička komisija države Srbije, Republike Srbije, koja će imati uvid, koja će u stvari onda ocenjivati to. Dakle, mi smo u ovom trenutku najmanje 22 meseca od te odluke. Tako da, ono što je u stvari neverovatno je zbog čega je to podignuto na taj politički nivo, jer to je uvek i u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji uvek bila odluka struke, nikada nije bilo neke javne debate ili političke debate o tako tehničkim pitanjima. I drugo, zašto sada, kad nismo čak ni blizu te odluke, mi nemamo osnovne elemente za tu odluku?, upitala je Ana Brnabić.