Ministar finansija Siniša Mali izjavio je večeras, odgovarajući na kritike opozicije koje su se odnosile na rashode vezane za Ekspo, i izgradnju nacionalnog stadiona, da je manifestacija Ekspo razvojna šansa za Srbiju, a da izgradnja Nacionalnog stadiona predstavlja novi izvor rasta, sa svim manifestacijama i događajima koji će se tu odvijati.
Mali je primetio i da nije bilo komentarisanja prihoda na sednici i da to pokazuje da se oni veoma oprezno projektuju i da je na kraju prijatno iznenađenje.
“Mislim da je stav i Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda i svih ostalih, veoma jasan kada su prihodi u pitanju. I niko od vas iz opozicije nije komentarisao prihode, što je dobro, zato što znate i sami da vrlo oprezno procenjujemo i projektujemo prihode, vrlo smo konzervativni i zato smo na kraju prijatno iznenađeni, a to nam upravo omogućava da kontrolišemo troškove sa druge strane”, rekao je Mali.
On je naveo da to nailazi i na pozitivan odziv kada su investitori u pitanju što dovodi do toga da je Srbija na korak od investicionog rejtinga, te odgovorio opozicionim poslanicima da u njihovo vreme Srbija nije ni imala kreditni rejting.
“Što se tiče rashoda, neko je od vas rekao da je ovo početak kraja srpskih javnih finansija. Voleo bi da mi pokažete na osnovu koje cifre, kog podatka, koje analize ste utvrdili da je to početak kraja srpskih finansija. Da li na osnovu rekordno visokog rasta BDP-a, na osnovu rekordno niske nezaposlanosti, na osnovu rekordno visokog broja radnih mesta,rekordnog broja ljudi koji rade, na osnovu nikada većih stranih direktnih investicija, na osnovu nikada većih deviznih rezervi, na osnovu nikada dužeg perioda stabilnog deviznog kursa, na osnovu nikada većih rezervi zlata?”, upitao je Mali.
Mali je rekao da je 2008. godine bio kolaps u našoj državi, a da je Srbija bila pred bankrotom 2012. godine.
“Sada, evo, četvrta godina, peta godina krize od 2020. godine, potpuno smo stabilni, ostvarujemo visoke stope ekonomskog rasta, sačuvali smo, ne samo radna mesta, nego imamo i novi broj zaposlenih. Uz sve to imamo javni dug koji nam je u udelu u odnosu na BDP ispod 50 odsto”, rekao je Mali.
Navodeći da je neko od poslanika rekao da raste brže dug od BDP-a, Mali je upitao kako se smanjuje udeo javnog duga u BDP-u.
On je naveo i da je ukupan budžet za poljoprivredu ove godine 136,7 milijardi dinara.
“Da ne govorim o onome što pominju, a to su plate u prosveti i zdravstvu. Kada su njihovi lideri stranaka sebi u privatan džep stavljali stotine miliona evra, kako su živele medicinske sestre, kako su živeli doktori, kako su živeli prosvetari…”, upitao je Mali.
On je naveo da je doktor specijalista 2012. godine imao platu 67.540 dinara, a sa ovim povećanjem koje je planirano od 1. januara imaće 160.496 dinara, lekar opšte prakse imao je 53.931 dinara, a sada sa povećanjem će imati 128.158 dinara,
Kada je reč o nastavnom osoblju, prosečna plata nastavnika 2012. godine je bila 44.238 dinara, a sada će biti 97.082 dinara.
“Da, možda je manje od proseka, ali idemo ka tom proseku. I zato idemo sa povećanjem zarada”, rekao je Mali.
Mali je rekao da bivša vlast nije izgradila ni autoputeve ni pruge, ni bolnice, dodajući da se sada gradi i Moravski koridor, zatim “smajli”, Fruškogorski koridor, Dunavska magistrala, Ruma-Šabac-Loznica…
“Nikada se nije desilo da toliko investiramo u kapitalne investicije. Imamo na računu skoro 700 milijardi dinara”, rekao je Mali.
Upitao je gde tačno opozicija vidi krah javnih finansija i opasnost od zaduživanja.
“Gde vidite kada imate izveštaje kreditnih rejtinga agencija koje nam unapređuju kreditni rating iz meseca u mesec? Mi smatramo da je EXPO ogromna čast i velika odgovorna za našu zemlju, najveća razvojna šansa za nas”, rekao je Mali.
Ministar je kazao da je njihova politika da se sačuva životni standard i da se unapređuje.
“I vi sad nalazite da pričate o tome kako je ekonomska politika i kakvi su rezultati, ali drago mi je da živite u jedno drugo vreme. Srbija se promenila, drago mi je da vidite perspektivu u svemu tome”, rekao je Mali.
Mali: Imamo jasno definisane prioritete do 2027. godine, rebalans zbog većih prihoda
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na sednici Odbora za finansija u Skupštini Srbije da je osnov za pripremu rebalansa za ovu godinu bila ekonomska situacija i program Srbija 2027 i Ekspo, što će, kako je napomenuo, biti i osnov za pripremu budžeta za 2025. godinu.
Mali je rekao da su jasno definisani prioriteti koje država sledi i koje želi da ostvarimo do 2027. godine.
“Imamo veće prihode od 132,5 milijardi dinara, hteli smo na pravi način da raspodalimo te prihode na ono što je prioritet i što omogućava dalji, ubrzani rast, razvoj i modernizaciju naše ekonomije”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.
Ministar je naveo da je stopa rasta BDP-a u prvih šest meseci pokazala da je Srbija druga najbrže rastuća zemlja u Evropi, ocenjujući da je to veliki uspeh, te da je naša zemlja odmah iza Malte sa 4,3 odsto rasta BDP-a.
Prema njegovim rečima, cilj je da se taj rast ubrza i da se ide na 4,5, 5, 5,5 ili šest odsto rasta BDP-a kako bi se ubrzao kvalitet životnog standarda i kvalitet infrastrukture u Srbiji.
“Mi ćemo stopu rasta BDP-a do kraja godine imati negde oko 3,7, 3,8 odsto, bićemo među top tri, top četiri zemlje u Evropi. Od 2018 godine do danas, Srbija je među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Do 2017. godine smo prolazili kroz teške reforme zbog neodgovornosti prethodne vlasti”, rekao je Mali.
Naveo je da je kumulativna stopa rasta BDP-a 22,2 odsto i da je Srbija među top pet zemalja,
“Ove godine očekujemo 75 ili 76 milijardi evra BDP-a u Srbiji. Do kraja 2027. godine obećali smo da ciljamo taj visoki cilj od čak 100 milijardi evra. Poređenja radi 2012. godine je bio 33,4 milijarde evra. Rastu nam i plate, rastu nam i penzije”, naveo je ministar.
Takođe je ukazao da u prvih šest meseci industrijska proizvodnja raste 2, 5 odsto, te da je rast diversifikovan kroz sve delatnosti što daje sigurnost da se na pravi način vodi ekonomska politika.
Mali je rekao i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da nikada veći broj zaposlenih nije bio, dok je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 8,2 odsto.
“Pri tome, nikada više novca ne ulažemo, osim kada su naravno plate i penzije u pitanju, u ono što je građanima važno, što je privredi važno, a to je kvalitet infrastrukture. Dodatnih 111 milijardi dinara je u rebalansu budžeta koji je danas pred vama izdvojeno za kapitalne investicije”, rekao je Mali.
Mali je precizirai da je sa tim podizanjem nivoa ulaganja u kapitalne investicije, njihov udeo u BDP u 7,9 odsto.
Ministar je naveo da je u ovom trenutku stopa javnog duga 49,8 odsto, podsetivši da je nivo Mastrihta 60 odsto.
“Održali smo i čuvamo makroekonsku stabilnost, sa tim se nećemo igrati i svaki dinar i kredita koji uzimamo usmeren je, ne u potrošnju, isplatu, plate i penzije kao do 2012. godine, nego upravo u kapitalne investicije koje, s druge strane, podstiču rast našeg BDP-a, povećavaju broja ljudi koji rade, samim tim povećavaju prihode u budžet”, rekao je Mali.
Mali je naveo da je u prvoj dekadi nivo stranih direktnih investicija bio 3,2 milijarde evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a da je prethodna godina bila apsolutno rekorodna sa 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.
On je dodao da je kurs stabilan, dodajući da je to bilo jedno od najvažnijih oruđa koje je Srbija imala u borbi protiv rastuće inflacije koja je došla spolja.
“Imamo nikada veće devizne rezerve, preko 28 milijardi, imamo rezerve zlata takođe, preko 42 tone, ako se ne varam, tako da sa te strane i po pitanju monetarne politike imamo stabilnost koja nam je neophodna da zajedno monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i na povećanju broja radnih mesta, naravno samim tim utičući i na rast životnog standarda građana Srbije”, rekao je Mali.
Podsetio je da je na na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, doneta odluka da se ide sa povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine za 13,7 odsto.
“Prvi put smo se složili i uspeli da izjednačimo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpu, mislim da je to izuzetno važno”, rekao je Mali.
Takođe, od 1. januara podiže se i iznos, neuporezivi deo dohodka, što je veoma važno za poslodavce kako bi dalje nastavili da zapošljavaju radnike.
Mali je naveo da je rebalansom najviše sredstava od ministarstava dobilo Ministarstvo poljoprivrede.
“Zajedno sa ovim zakonom, pred poslanicima Narodne skupštine naći će se i zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom gde podižemo naknadu za prvorođeno dete, za drugorođeno dete i tako dalje”, rekao je Mali.
Naveo je da se za prvorođeno dete od 1. januara dobija 500.000 dinara i da je kroz rebalans izdvojeno 25, 6 milijardi dinara da bi se prava roditelja ispoštovala.
Mali je kazao da će biti više novca za ekologiju, veći iznos je izdvojen za kulturu, za nauku, za zdravstvo takođe, dok je za Vojsku Srbije izdvojeno 48,6 milijardi dinara.
“Znate da smo potpisali ugovor za nabavku 12 novih Rafal aviona iz Francuske”, podsetio je ministar.
Kada je reč o deficitu, kako kaže, dobio je izveštaj Fiskalnog saveta, koji kaže da se ide sa malo većim deficitom do 2,9 odsto u odnosu na 2,2 odsto koji je prvobitno planiran ove godine, ali da to ni na koji način ne ugrožava makroekonsku stabilnost.
Takođe, rekao je da se radi sa MMF veoma blisko i da dolaze prve nedelje oktobra, da se vidi na koji način će se definisati još jedan sporazum sa njima u naredne dve-tri godine, kako bi se nastavile dalje strukturne reforme.
“Prvi put u istoriji, ako vidite sve tri kreditne rejting agencije, na jedan smo korak od investicijalnog rejtinga, dakle, to je najobjektivniji, najvažniji, najbolji pokazatelj da vodimo ispravnu vodimo politiku i s druge strane da su nam jasno definisani prioriteti koje sledimo i koje želimo da ostvarimo do 2027. godine”, rekao je Mali.
Ivković: Rebalans budžeta za ovu godinu realistično projektovan
Viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković ocenila je danas, na sednici Odbora za finansije, na kojoj se razmatra rebalans budžeta za ovu godinu, da se vidi čvrsta opredeljenost države ka očuvanju dobre fiskalne pozicije zemlje.
Ivković je rekla da u prilog tome govori namera da se očuva opadajuća putanja učešća javnog duga u BDP-u u srednjem roku, o čemu je i ministar Siniša Mali govorio.
“Takođe, naša ocena je da je makroekonomski okvir, na osnovu kojeg je pripremljen predlog ovog zakona, realistično projektovan”, rekla je viceguverner.
Prema njenim rečima, makroekonomske projekcije Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije u celini su usaglašene, što znači da na isti način ocenuju makroekonomske uslove u zemlji, kao i efekte mera ekonomske politike.
“Takođe, kao i do sada, podržavamo planiranje prihoda budžeta po principu opreznosti, a kao pozitivno ocenjujemo i nastavak opredeljenja da se veliki deo novih ulaganja usmeri upravo ka povećanju kapitalnih ulaganja države”, rekla je Ivković.
Kako je objasnila, pozitivno ocenjuju to što je gotovo polovina povećanja fiskalnih rashoda, koja je planirana ovim rebalansom, opredeljena za različite oblike kapitalnih ulaganja, koji bi u ovoj godini trebalo da dostignu rekordni iznos.
Ona je rekla da su bile i rekordne devizne rezerve krajem avgusta na nivou od 28,2 milijarde evra, odnosno za preko 3,3 milijarde evra više u odnosu na prošlu godinu.
“Istakla sam i da je naša ocena da se fiskalna politika nastavlja voditi po principu opreznosti, a takvu ocenu potvrđuju povoljnija kretanja u dosadašnjem delu godine u odnosu na inicijalne projekcije”, rekla je Ivković.
Na strani prihoda, odnosno takvom rezultatu u najvećoj meri su doprineli povoljni trendovi na tržištu rada, rekla je Ivković i dodala da se to vidi kroz veće prihode od poreza na dohodak građana.
“U pogledu makroekonomskih projekcija, koje su u osnovi ovog predloga, ponoviću da je naša ocena da su projekcije realistične i gotovo u celini usaglašene s makroekonomskim projekcijama Narodne banke Srbije”, rekla je Ivković.
Ona je navela i da se međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja od tri plus-minus 1,5 odsto.
“Sledeće godine inflacija će prema trenutnim pretpostavkama, nastaviti da usporava i da se približava centralnoj vrednosti cilja od tri odsto i to će uz pomenutu očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru doprineti i očuvanju izvesnosti poslovanja i investiranja, što je važno i za održivi rast prihoda države”, rekla je Ivković.
Ona je dodala da je važno to što rastu investicija doprinose i visoka i rastuća ulaganja države u saobraćajnu, komunalnu i energetsku infrastrukturu.
“Generalno rast investicija države, posebno u okviru programa Skok u budućnost, Srbija 2027, biće važan faktor ubrzanja privrednog rasta na stope od minimum 4 do 5 odsto godišnje u srednjem roku”, rekla je Ivković.
Ona je navela da je rizik od globalne inflacije manji nego što je bio i to bi kroz započetu relaksaciju monetarnih politika, kako naše, tako i vodećih centralnih banaka, trebalo da doprinosi povoljnim uslovima finansiranja i države i privatnog sektora.
“Dosadašnji rezultati i usaglašenost naše ocene makroekonomskih kretanja, dakle usaglašenost ocene Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, potvrđuju nastavak dobre koordinacije monetarne i fiskalne politike i mi očekujemo da ona ostane jedan od važnih stubova daljeg jačanja naše ekonomije, a time i jačanja naše otpornosti na izazove iz međunarodnog okruženja”, zaključila je Ivković.
Srbija ima, prema njenim rečima, 47, 2 tona zlata, od toga 42 tone u Srbiji, a više od pet tona u Švajcarskoj na posebnom računu, koji je opredeljen za NBS.
FSS: Nije ugrožena fiskalna stabilnost, ali se prekida sa jednom dobrom praksom
Rebalansom budžeta za ovu godinu nije ugrožena fiskalna i makroekonaska stabilnost zemlje, i prihodi i rashodi su kredibilno finansirani, ali to je dovelo do povećanja fiskalnog deficita, čime se prekida jedna dobra praksa postepenog uravnoteženja budžeta i propušta se prilika da se više utiče na smanjenje javnog duga, ocena je Fiskalnog saveta Srbije.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović rekao je na sednici Odbora za finansije, na kojoj se razmatra rebalans budžeta, da se povećava fiskalni deficit sa 2,2 odsto učešća u BDP-u na 2,9 odsto učešća u BDP-u.
“I pored toga što su u prethodnom periodu povećani prihodi budžeta za nekih 133 milijarde dinara, odnosno za 1,1 milijardu evra, rast rashoda je bio veći i on je iznosio 198 milijardi, odnosno 1,7 milijardi evra. Kao rezultat takvih kretanja došlo se do povećanja fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijarda evra, na 263 milijarde dinara, odnosno 2,2 milijarda evra”, naveo je Paunović.
Kako je dodao, istovremeno se time povećalo i učešće fiskalnog deficita u BDP-u.
“Na ovaj način se prekida jedna dobra praksa u poslednje tri-četiri godine, gde je nakon velikog skoka fiskalnog deficita sa učešćem od 8,6 u BDP-u u kriznoj 2020. godini dolazilo postepeno do uravnotežavanja budžeta sa 8,6, na 4,5, 4,3, 2,2, za 2021, 2022. i 2023. godinu”, rekao je Paunović.
On je ocenio da se sada promoviše “eksplozivnija” fiskalna politika.
Fiskalni savet procenjuje da takva politika može biti korak u pogrešnu smeru.