понедељак, 23.09.2024, 05:55 -> 11:45
Извор: РТС, Танјуг
На дневном реду Скупштине Србије је ребаланс буџета, којим су у односу на иницијални план с почетка године предвиђени приходи већи за 133 милијарде динара, а расходи за 193 милијарде. Предложени ребаланс усвојен је на Одбору за финансије.
Министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић рекла је да је повећање родитељског додатка кључна новина Предлога закона о финансијској подршци породицама са децом.
Образлажући тај предлог у Скупштини Србије истакла да се њиме родитељски додатак за прво дете за децу рођену од 1. јануара ове године повећава на 500.000 динара, за друго дете на 600.000, за треће на 2,28 милиона, а за четврто на 3,18 милиона динара.
“Уколико усвојите ово што предлажемо имаћемо највећи родитељски додатак на Балкану”, поручила је посланицима и навела да се највише повећава додатак за друго дете и то са 3,6 на 6,5 просечних плата.
Додала је и да ће једнократна помоћ за друго и треће дете износити 135.000 динара и да ће паушал за беби-опрему износити 7.500 динара.
Као веома важне новине министарка је навела и да родитељи више неће имати законску обавезу да прибављају уверење о катастарским приходима које чланови породице остварују по основу пољопривредне делатности.
Истакла је да се предложеним изменама закона у исти положај доводе жене које остварују право на накнаду зараде и жене које остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета у погледу посматрања основица које су од утицаја на остваривање права, јер се, како је рекла, више не рачунају основице које су остварене пре отварања трудничког боловања.
“На овај начин смо изједначили положај жена које су у радном односу са женама предузетницама које самостално обављају делатност”, нагласила је министарка.
“Изменама је промењена надлежност председника Комисије за доделу новчаних срестава за изградњу односно куповину породично стамбене зграде или стана по основу рођења детета, јер ће убудуће наведене надлежности уместо Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања обављати Министарство за бригу о породици и демографију”, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Опширније Краће
Министар финансија Синиша Мали каже да Србија има други највећи раст БДП-а у Европи у првој половини години од 4,3 одсто раста и да полако, али сигурно улази у најбрже растуће привреде у Европи.
Образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона у буџету за 2024. годину на седници Скупштине Србије, Мали је рекао да тај предлог Закона произилази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима и опредељеним циљевима које су дефинисани у програму Србија 2027.
“За остварење тог програма по којем не само да треба да уложимо додатан новац у инфраструктуру по целој нашој Србији, у 323 пројекта која треба да подигну квалитет инфраструктуре у нашој земљи, већ нам је то циљ који треба да доведе до тога да нам просечна зарада у Србији на крају 2027. године буде 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и минимална зарада 650 евра”, рекао је Мали.
Нагласио је да је стопа раста БДП-а у првој половини ове године 4,3 одсто.
“Ми смо друга земља у Европи по том податку и по том резултату, дакле одмах иза Малте. То значи да полако али сигурно улазимо у тај круг најбрже растућих економија када је Европа у питању. Наша економија је међу топ пет најбрже растућих економије у Европи, тврди Мали
Истакао да ће Србија ове година имати око 76 милијарди евра бруто домаћег производа.
Како је додао, до краја године очекује стопу раста од 3,7 или 3,8 одсто.
То је веома, веома важно, јер што брже растемо, то нам даје основу за подизање плата, пензија, минималне зараде и даљих инвестиција и у пољопривреду, културу, екологију, здравство”, рекао је Мали.
Tanjug/Rade Prelić
Опширније Краће
Констатујући да је у сали присутно 180 посланика, председница парламента Ана Брнабић отворила је расправу о ребалансу буџета.
На дневном реду су и измене Закона о финансијској подршци породици са децом, као и предлози одлука о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2024. годину, као и на Одлуку о изменама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2024. годину, који је поднела влада.
Влада Србије усвојила је прошлог четвртка Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за ову годину којим је предвиђено да буџет Србије заједно са ребалансом износи 2.173 милијарде динара, односно да буде повећан за 132,5 милијарде динара.
Премијер Милош Вучевић рекао је недавно да ребаланс доноси доста добрих вести за грађане и државу, те да се издваја више новца и за подршку породицама са децом, 25 милијарди, а да додатних 20 милијарди иде за здравство, као и 20 милијарди додатних за пољопривреднике.
“Определили смо средства која треба да нам појачају и саобраћајну инфраструктуру, пре свега куповина нових возила, који треба да саобраћа између главног града, аеродрома “Никола Тесла” и ЕКСПА. Припремамо и инфраструктуру за враћање обавезног војног рока. Ту је и осам милијарди за плате у просвети. Чека нас тежак разговор са свим субјектима за буџет 2025. године”, рекао је Вучевић.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је на седници Одбора за финансије да је основ за припрему ребаланса за ову годину била економска ситуација и програм Србија 2027 и Експо, што ће, како је напоменуо, бити и основ за припрему буџета за 2025. годину.
Предвиђено је и да се разматра закон о потврђивању Споразума о међусобном признавању професионалних квалификација за медицинске сестре, докторе ветеринарске медицине и бабице, у контексту Централно-европског споразума о слободној трговини, као и Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији, између Србије и Европске банке за обнову и развој.
Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији (Пројект уградње паметних бројила у Србији) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, као и Предлог закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији.
На дневном реду је и Предлог закона о потврђивању Одлуке број 1/2023 Заједничког комитета Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу од 7. децембра 2023. године о изменама и допунама Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу.