Улица деспота Стефана у подне. Топао, сунчан дан, дува североисточни ветар. Зато је, у иначе најзагађенијој улици у Београду, ваздух одличног квалитета.
Уређаји показују да су повећане само вредности оксида азота и угљен моноксида које испуштају возила.
Кад почне грејна сезона, суспендоване честице ПМ 2,5 и ПМ 10 вишеструко ће се повећати.
Највећи кривци су, кажу стручњаци, индивидуална ложишта, али свој допринос дају и неки други загађивачи.
“Према последњем извештају Агенције за заштиту животне средине који је недавно изашао, пре десетак дана, удео малих ложишта у емисијама суспендованих честица ПМ 2,5 и ПМ 10 је изнад 75 процената. Процене говоре, када је ваздух црвен – то је у току зиме када имамо индустријске емисије суспендованих честица, веома мали допринос примарних емисија из термоенергетског сектора, до 10 посто доприноса из саобраћаја и онда на све то дође емисија загађујућих материја, пре свега, суспендованих честица из малих и средњих ложишта”, указује Дејан Лекић, члан стручног савета Националне еколошке асоцијације.
Колико загађење варира у различитим деловима града
Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље каже да зими ситуација може да буде таква да у приградским општинама, где доминирају индивидуална ложишта, квалитет ваздуха буде лошији него у централним градским општинама.
“Али, укупно гледано, и на различитим општинама има различитих типова извора емисија, тако да грубо гледано веома је слична”, наводи Шоштарић.
Према последњем попису, око 185.000 домаћинстава греје се на пећи или неке друге уређаје. Највише их је на Палилули и у Земуну, а најмање на Савском венцу и у Старом граду.
Прошле зиме најзагађенији ваздух био је 1. фебруара. Једва чекамо топло време кад нема грејања на дрва, угаљ или мазут, да продишемо, али све чешће ваздух је јако загађен и лети, као што је то било 6. јула.
Шта током лета узрокује пораст нивоа загађења
Андреј Шоштарић каже да је то најчешће због тропосферског озона, то је тзв. летња загађујућа материја и он настаје у фотохемијским рекацијама између оксида, азота и лако испарљивих органских једињења која потичу из саобраћаја.
“Имали смо неколико епизода када су биле повећане концентрације честица због транспорта песка из Сахаре, то се догодило ове године пет, шест или седам пута где имамо повећање, и апликације и мерачи показују повишене концентрације ПМ честица – а то је врло ситна прашина”, напомиње Дејан Лекић.
Најбоље би било када би се што више домаћинстава и институција прикључило на даљински систем Београдских електрана или увело гас.
На ту одлуку једино утичу цена прикључка и рачун за грејање, као и план Града о искључењу котларница на мазут.
Како је могуће да тако дуго не можемо да променимо начин грејања у Београду, да имамо још увек тако много индивидуалних ложишта?
Душан Ракић: Индивидуална ложишта највећи загађивачи
Душан Ракић, градски секретар за енергетику рекао је, гостујући у Београдској хроници, да је велики број великих котларница у јавним објектима угашен и прешло се на систем даљинског грејања.
“Више од 1.500 тих великих котларница до сада је угашено. Град Београд, заједно са Министарством заштите животне средине, има план да из срестава из ЕБРД-а те последње велике котларнице стави у програм и да се оне угасе”, напомиње Ракић.
Према његовим речима, највећа повика је била због великих котларница, јер оне су најуочљивије.
Указује да приватне куће “ложе свашта”, кад немају дрва, онда ложе и пластику и гуму и да су индивидуална ложишта у ствари највећи загађивачи.
“Апелујемо на грађане да искористе прилику коју је Министарство енергетике сада пружило, заједно са општинама у Србији, 137 општина у Србији тренутно има потписане уговоре са Министарством енергетике, од којих 12 у Београду”, каже Ракић.
Све општине имају детаљне информације како грађани да се пријави и да конкуришу за гашење својих котларница, поред замене столарије, има доста грађана који већ почињу да размишљује о уграђивању топлотних пумпи, тако да тај процес иде, додаје Ракић.
Међутим, напомиње да су то појединци, па је потребна већа анимација, као што су телевизијске емисије, да људи крену значајније да мењају енергенте које користе.
Да ли се људи греју на оно што им је најефтиније
“Према статистичким подацима, од последњег пописа имамо прилично велики број људи који се и даље греју на струју. Међутим, држава ће у сваком случају морати да гледа да одређеним постицајним мерама утиче на људе да престану да се греју на струју и да струју користе за неке друге ствари”, подвукао је Ракић.
Било је домаћинстава који су у једном тренутку прешли на гас. Међутим, испоставило се да им то није било баш најефтиније решење, односно да је гас доста скуп.
“Ми смо сведоци гасног шока услед кризе у Европи са снабдевањем гаса, тако да је то био један пик. Цене гаса ће доћи у нормалу, тако да гас јесте један од прихватљивих енергената”, указује градски секретар за енергетику.
Најбоље решење за град Београд
Одговарајући на питање какао да смањимо број индивидуалних ложишта, Ракић истиче да оно што је политика града Београда и оно што ће бити сигурно у свим стратегијама, јесте повезивање на даљински систем, на Београдске електране.
“Ми ћемо видети да начин повезивања и трошкови повезивања зграда на даљински систем грејања буду прихватљиви, а људе ћемо да постичемо да се прикључују на даљински систем грејања”, закључио је Ракић.