O povlačenju proizvoda, pravima kupca, i njihovoj zaštiti: Koji su najopasniji proizvodi na srpskom tržištu
- Proizvođači i carinska uprava su odgovorni za kontrolu proizvoda
- Problematični proizvodi uključuju obuću, odeću i belu tehniku
Blic
Blenderi, lutke i roboti, kobasice i sokovi, pa čak i lek koji skoro svaki građanin ima u svojoj kućnoj apoteci. Ovo je samo deo proizvoda koji su povučeni sa tržišta. Evo koji su to najopasniji proizvodi, a koje građani najčešće vraćaju.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
Ne prođe dan da ne stigne upozorenje da se nešto hitno vrati ili baci, o čemu je “Blic Biznis” izveštavao, a o tome u emisiji “Blic uživo” govorio je i Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Blic preporučuje
Šta su prava kupaca i kako da se zaštitimo?
– Nažalost, ne iznenađuje me iz razloga što svakodnevno vidimo da se neki proizvod povuče sa tržišta, nevezano kog je porekla, da li je to lek, predmet opšte upotrebe ili nešto treće, javnost za nešto sazna, nešto ne sazna. Kanali kako se informiše javnost, su zaista upitni , verovatno bi javnost bila još više na neki način uznemirena i iznenađena šta se sve ustvari sa tržišta povlači – naveo je Marko Dragić.
Posebno plaši to što su najčešće neispravne stvari, zapravo one koje su namenjene deci, ko zapravo proverava to, Dragić ističe da je proizvođač taj koji prvi iva najveću odgovornost.
– Za početak onaj ko ima odgovornost i onaj ko treba da proveri proizvodi je sam proizvođač. Nakon protokola se proizvodi kontrolišu prilikom uvoza, uz prateću dokumentaciju naravno koja je predata uz određeni proizvod i tu se vrši dodatna kontrola od ovlašćene akreditovane laboratorije, koja daje zeleno svetlo da je proizvod hemijski, tehnološki i bezbednosno ispravan i da može dalje da se plasira na tržište – naveo je on.
Na Carini se proverava dokumentacija za određeni proizvod, ali se ne radi konkretna kontrola svakog proizvoda.
“Konstantna i učestala kontrola”
– Pa upravo to je jedan od propusta. Carinska uprava radi isključivo kontrolu dokumentacije koja se dostavi. Nadležne inspekcije uzimaju uzorak određenog proizvoda ili to jednostavno predstavnici uvoznika uzmu jedan uzorak, odrade kontrolu, vide da je on ispravan, a međutim postoji mogućnost da se u tom kamionu koji čeka na red nalaze stotine proizvoda koji su nebezbedni, neispravni i nisu prošli kontrolu. Tako da, u principu, potrebno je što detaljnije vršiti kontrolu i učestalo uzimati nasumične uzorke, ne samo ono što dostave uvoznici ili sami predstavnici – objašnjava Dragić.
Foto: Blic TV / screenshot
– Potrebno je kad vidimo da nema dovoljno kontrole i da su nam pravilnici takvi kakvi jesu trenutno, da se pojača ta kontrola. I da se da nekako veća nadležnost ili da se menja zakon da se postave minimalni neki kriterijumi i da se menja zakon da se daju veća ovlašćenja nadležnim inspektorima kako bi uzimali više uzoraka, ne samo taj jedan uzorak iz kamiona, a ostalih stotinak da ostanu bez kontrole. Tako da konstantna i učestala kontrola je svakako presudna za ovakve slučajeve – kazao je Dragić.
Koji se to proizvodi najčešće i najviše vraćaju?
– Pa da kažemo statistički, ono što mi vodimo. Statistika nije u svakom slučaju nama uvek nekako merilo, ali eto možemo reći da su to svakako obuća i odeća, posle toga neka bela tehnika, ali garderoba uopšteno je problematična u smislu baš zato što nema dovoljno kontrole prilikom uvoza i nismo zaista sigurni kog ranga i kvaliteta je ta roba koja dolazi kod nas na teritoriju – ističe Dragić.
Foto: Blic TV / screenshot
Dragić navodi da se u poslednje vreme pravilnik sinhronizovao i da se kvalitet hrane znatno podiže.
– Možemo i moramo pohvaliti da u prethodnom periodu zaista dosta se pravilnika sinhronizovalo, da su se granice smanjile, koje su bile zaista znatno više, da su se poprilično smanjile u pravilnicima i da nekako podižemo taj kvalitet hrane. Naravno, nije to i dalje na tom nekom nivou koji potrošači očekuju, nije to Evropska unija, ali svakako je znatno kvalitetnije nego što je bilo u nekom prethodnom periodu, zaista to i prati neko podizanje cena, što to vidimo, nažalost, na tržištu, ali nije ni uvek to merilo da kvalitet opravdava cenu, niti je obrnuto, ali eto, možemo pohvaliti da su pravilnici svakako mnogo bolji nego što su bili pre.
Povezanost između cena i kvaliteta proizvoda u Srbiji
Dragić navodi da skup proizvod ne znači kvalitet, i da ukoliko smo dali dosta novca za određenu stvar, ne znači da ćemo je dugo koristiti.
– Pa ima, da kažem, povezanosti nekako, mi smo u Srbiji robovi brendova, i gledamo da kupujemo što skuplje da to šljašti, da je to istaknuta robna marka. Dok to, na primer, standardima Evropljana uopšte nije bitno, ni da li je to neki brend, ni da li je to zaista neki kvalitet, nego se to sve njima smatra potrošnom robom. Dok mi zaista očekujemo da ćemo za veliki novac kupiti nešto izuzetno kvalitetno pa se onda kasnije razočaramo. Zaista je bitno napomenuti da što skuplji proizvod nije kvalitetniji, ni da je što jeftiniji, ni lošiji, tako da neka razmera – zaključuje gospodin Dragić.
Foto: Blic TV / Ringier