Predlozi stranaka o penzijama u Italiji, od kvote 41 Lige do povećanja minimuma Force Italije, koštaju previše.
Najavljuje se produženje radnog doba i ukidanje obaveze penzionisanja sa 67 godina za javne službenike.
Predlozi stranaka, od kvote 41 Lige do povećanja minimuma Force Italije, koštaju previše. Potvrda za Vomen’s Option i Social Ape. Hipoteza prećutnog pristanka na otpremnine dopunskim fondovima.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
O penzijama neće biti Kvote 41 (penzioner sa 41 godinom doprinosa bez obzira na godine života), čak ni u “lajt verziji” (obračun doprinosa celog dodatka) koju predlaže Liga, jer je preskupa, dok su sadašnja tri kanala penzije koja ističe 31. decembra: Kvota 103 (penzionisana sa 41 godinom doprinosa i 62 godine života), ženska opcija i socijalni majmun, takođe potvrđuje pooštravanje uvedeno manevrom od pre godinu dana (obračun doprinosa penzije za one koji idu sa Kvotom 103 i ograničenjem iznosa dodatka do 67. godine života), što je dovelo do kolapsa prijava i potrošnje.
Blic preporučuje
Foto: Aleksandar Dimitrijević / Ringier
Ne novim kanalima ranog izlaska, ali “produženje radnog veka”
Na kraju, ukratko, sledeći zakon o budžetu za 2025. ne bi trebalo da uvodi nove ustupke u oblasti izlazne fleksibilnosti, dok se čekaju bolja vremena. Zaista, prema onome što čitamo u Planu strukturnog budžeta (PSB) koji će vlada poslati Briselu, sama izvršna vlast je „posvećena uvođenju promena u kriterijume za pristup penzionisanju“, ali u smislu „produženja radno dob“. Među predstojećim merama: ukidanje, za javne službenike, obaveze penzionisanja sa 67 godina, koji će stoga, na dobrovoljnoj osnovi, moći da ostanu na poslu „omogućavajući PU da zadrži resurse sa visokim znanjem“ , mi pročitajte u PSB. Ali “podsticaji da ostanu na tržištu rada” se takođe proučavaju za privatne radnike.
Prevremeni odlazak u penziju, 2025. će biti teže: dolazi do izražaja podsticaj da se duže ostane na poslu.
Predlozi stranaka, od kvote 41 Lige do povećanja minimuma Force Italije, koštaju previše. Potvrda za Vomen’s Option i Social Ape. Hipoteza prećutnog pristanka na otpremnine dopunskim fondovima
Previše prevremenih penzija
Štaviše, alarm sadržan u godišnjem izveštaju INPS-a od pre nekoliko dana u vezi sa previše ranih izlazaka u odnosu na starosnu dob za starosnu penziju (67 godina) koja sada apsorbuje polovinu rashoda na penzije i rizik, prosečno dugo rok, da ugrozi finansijsku ravnotežu sistema.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Ovo je linija na kojoj se vlada kreće, nakon jake zabrinutosti koju je nekoliko puta izrazio ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti o demografskom padu Italije. Linija koju je Đorđeti juče ilustrovao sindikatima. Takođe bi bilo malo margine da se udovolji zahtevu Forca Italia za povećanje minimalnih penzija.
Da li se indeksacija penzija poboljšava?
Jedini tračak poboljšanja bi se otvorio na frontu izjednačavanja, odnosno prilagođavanju penzija inflaciji. Budžetom za 2023., Melonijeva vlada je smanjila indeksaciju za čekove veće od četiri puta minimuma (2.459 evra bruto mesečno, oko 1.700 evra neto), operacija koja je omogućila uštede u budžetu od 10 milijardi u trogodišnjem periodu. period (i dobro 36 milijardi do 2032).
Aktuelni mehanizam izravnanja takođe ističe 31. decembra 2024. Bez intervencija bismo se vratili na standardni sistem: revalorizacija od 100% do 4 puta minimum, 90% između 4 i 5 puta i 75% za veće iznose. Velikodušniji sistem od sadašnjeg, koji predviđa deklažiranje revalorizacije čekova preko 4 puta minimuma, od 85% (između 4 i 5 puta minimuma) do 22% za one preko 10 puta minimuma.
U svakom slučaju, čak i kada bi se izjednačavanje poboljšalo i sve do 100% za sve, povećanja bi bila minimalna, jer inflacija sada više nije oko 8%, kao 2022, već je pala na 1,5%. I u svakom slučaju, rizik ostaje: ako bi mere za povećanje potrošnje prošle kroz parlament, kao što je povećanje minimalnih penzija, Trezor bi tražio da se one pokriju sredstvima iz istog sistema socijalnog osiguranja. A najlakši način da ih pronađete je upravo izjednačavanje.
Foto: Nenad Mihajlović / Ringier
Odatle ako indeksacija penzija poboljšava?
Jedini trag poboljšanja bi se otvorio na frontu izjednačavanja, odnosno prilagođavanju penzijske inflacije. Budžetom za 2023, vlada Melonijeve je smanjila indeksaciju za čekove veće od četiri puta minimuma (2.459 evra bruto mesečno, oko 1.700 evra neto), operacija i omogućila je uštede u budžetu od 10 milijardi u trogodišnjem periodu. period (i dobro 36 milijardi do 2032).
Prvi korak je zakazan za 31. decembar 2024. Nakon intervencije, ako se koristi standardni sistem: 100% vrednosti od 4 minimalna poena, 90% od 4 do 5 poena i 75% od 4 do 5 poena. Velikodušniji sistem od današnjeg, koji predviđa deklažiranje revalorizacije čekova preko 4 puta minimuma, od 85% (između 4 i 5 puta minimuma) da 22% za jedan pre 10 puta minimuma.
(Izvor: Corriere)