Proizvodi se povlače zbog nedostatka informacije o alergenima, što može da ugrozi zdravlje potrošača.
Informacije o hrani trebaju biti lako dostupne potrošačima, uključujući i veličinu fonta slova na deklaraciji.
Sa hrvatskog tržišta nedavno su povučena dva proizvoda „Perutnine Ptuj” jer proizvođač nije naveo da sadrže soju, koja je alergen.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Tamošnji Državni inspektorat objasnio je da su ekstra pileća posebna kobasica s paprikom kao i pileća jetrena pašteta određenih serija imale ovaj sastojak a da je proizvođač napravio propust da to istakne na deklaraciji „iako proizvod može predstavljati rizik po zdravlje potrošača osetljivih na taj alergen”, dok ga osobe koje nisu alergične mogu i dalje upotrebljavati bez ograničenja.
Blic preporučuje
Šta sve obavezno mora da sadrži deklaracija na hrani?
Šta sve obavezno mora da sadrži deklaracija na hrani i na šta potrošači treba da obrate pažnju pri izboru proizvoda?
Sve ove pojedinosti nalaže poseban pravilnik koji je na snazi i u Srbiji, a navođenje alergena je treća stavka na spisku od oko 15 obaveznih podataka. Neki od sastojaka koji mogu da izazovu alergije i koji se obavezno navode na etiketama jesu žitarice koje sadrže gluten, poput pšenice, raži, ječma, ovsa, ali i glukozni sirup na bazi pšenice, uključujući i dekstrozu. Alergije mogu da izazovu i ljuskari (rakovi), jaja i proizvodi od jaja, riba, kikiriki, soja i proizvodi od soje, mleko i proizvodi od mleka (uključujući laktozu), jezgrasto voće: badem, lešnik, orah, indijski i brazilski orah, pistaći, ali i celer, slačica, seme susama…
Foto: Siniša Pašalić / Ringier
Kako se može videti, domaći propisi zahtevaju od proizvođača da na deklaraciji obavezno istakne naziv pod kojim se hrana stavlja u promet, spisak sastojaka, kao i „sve sastojke koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije čak i ako ih proizvod sadrži u izmenjenom obliku. Sledeća obavezna napomena na pakovanju jeste količina određenih sastojaka, zatim njena neto količina, rok trajanja proizvoda, a proizvođači su čak dužni da navedu i posebne uslove čuvanja hrane, ako ovo utiče na njeno svojstvo ili rok trajanja.
Na deklaraciji su neizostavni podaci poput naziva i sedišta „subjekta u poslovanju sa hranom pod čijim se nazivom, odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, a koji je registrovan u Srbiji”, zemlja porekla pa čak i uputstvo za upotrebu kada u nedostatku takvog uputstva ne bi bila moguća pravilna upotreba hrane.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
Takođe, potrebno je navesti i stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2 odsto alkohola, kao i nutritivnu deklaraciju, oznaku serije ili lota i kategoriju kvaliteta ili klase hrane ako ona podleže kategorizaciji ili klasifikaciji.
Sve ove obavezne informacije o hrani treba da budu lako dostupne potrošačima. I mada postoji čak i obavezujuća veličina fonta slova kojom su proizvođači dužni da daju obaveštenje, svedoci smo da se na tržištu često mogu naći proizvodi za čije čitanje deklaracije nam je potrebna lupa čak i ako nemamo probleme sa vidom.
(Izvor: Blic Biznis/Politika)