Velika Britanija se oprašta od uglja kao glavnog izvora energije
Ovo označava kraj ere u kojoj je ugalj bio osnova industrijskog razvoja zemlje
Posle više od 140 godina, Velika Britanija se oprašta od uglja kao glavnog izvora energije. Poslednja elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, je zatvorena, čime je Velika Britanija postala prva velika industrijska nacija koja je prestala da koristi ugalj za proizvodnju električne energije. Ovaj istorijski trenutak označava kraj ere u kojoj je ugalj bio osnova industrijskog razvoja zemlje, ali i početak nove budućnosti, fokusirane na obnovljive izvore energije.
Foto: Dušan Milenković / Ringier
Industrijska revolucija u Velikoj Britaniji počela je oslanjanjem na ugalj, koji je pokretao fabrike, transport i elektrane. Međutim, početkom 21. veka postalo je jasno da su ekološke posledice korišćenja uglja ogromne. Velika Britanija, kao potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, počela je da postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije gasova staklene bašte, a ugalj se našao u centru tih napora.
Blic preporučuje
Razlozi za brzu eliminaciju uglja su višestruki. Prvo, stroži propisi o kvalitetu vazduha doneti početkom 2000-ih naterali su termoelektrane na modernizaciju, što je povećalo cenu proizvodnje električne energije iz uglja. Istovremeno, gas, koji Velika Britanija eksploatiše iz Severnog mora, postao je jeftinija i čistija alternativa. U 2022. gas je činio više od 38 odsto energetskog miksa zemlje.
Foto: Petar Marković / RAS Srbija
Prelazak na obnovljive izvore energije, kao što su vetar i solarna energija, takođe je dobio zamah. Investicije u tehnologije kao što su turbine na vetar učinile su ih konkurentnim, a Velika Britanija danas ima niz velikih projekata za skladištenje energije. U blizini Mančestera planirana je izgradnja jednog od najvećih svetskih skladišta električne energije, što će omogućiti veću stabilnost i fleksibilnost u snabdevanju energijom iz obnovljivih izvora.
Ratcliffe-on-Soar, poslednja aktivna elektrana na ugalj, godinama je u srcu lokalne zajednice. Kroz njegove objekte prošlo je na hiljade radnika, a na svom vrhuncu elektrana je mogla da snabdeva strujom dva miliona domaćinstava.
Ambiciozni planovi
Vlasnici termoelektrane, nemačka kompanija Uniper, imaju planove za budućnost. Na mestu gde su nekadašnje kule hladile rad elektrane, planirana je izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika, što će omogućiti da ovaj prostor i dalje bude energetski centar, ali ovoga puta u skladu sa ciljevima. dekarbonizacije.
Velika Britanija je postavila ambiciozan cilj da do 2035. proizvodnja električne energije u zemlji bude skoro potpuno bez CO2. Nova laburistička vlada planira da dodatno ubrza razvoj solarnih elektrana, kao i da olakša izgradnju vetroturbina na kopnu, što je ranije bilo pravno teško. Džes Ralston, analitičar iz Think-Tank Energi and Climate Intelligence jedinice, navodi da će dodatna ulaganja u projekte skladištenja energije obezbediti da Velika Britanija ostane lider u prelasku na obnovljive izvore energije.
Foto: Dušan Milenković / Ringier
Šta je sa Nemačkom?
Paralelno sa Velikom Britanijom, Nemačka se takođe suočava sa izazovima tranzicije. Iako Nemačka trenutno proizvodi 26 odsto električne energije iz uglja, ona takođe ima visok udeo energije vetra od 32 odsto, što je više od Velike Britanije. Međutim, Nemačka je zatvorila svoje nuklearne elektrane i oslanja se na mali broj elektrana na gas, dok Velika Britanija i dalje koristi nuklearnu energiju u svom miksu sa 15 odsto udela. Izgradnja novih nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji, iako skupa i kontroverzna zbog problema sa skladištenjem otpada, deo je šire strategije za smanjenje emisija.
(TPortal)