Blic
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da tokom izglaganja predlagača nije iznesen ni jedan pravi argument zašto se predlaže zabrana eksploatacije litijuma i bora.
Foto: Djordje Kojadinovic / Ringier
– Ovde smo pre svega zbog građana Srbije da bi mogli, na argumentova način, da ukažemo na sve ono što je netačno izneseno u ovom Predlogu o izmenama Zakona o rudarstvu – rekla je ministarka.
Navela je da svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih strateških mineralnih sirovina kao i da podstiče dugoročna održiva rešenja.- Predlog ovog zakona je u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije. Rude bora i litijuma su kritične mineralne sirovine koje su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, za borbu protiv klimatskih promena, očuvanje planete, računare, solarne panele, vetro-generatore. Naš današnji svet bi bio nezamisliv ukoliko ne bismo raspolagali ovim sirovinama. Ove sirovine će biti ot vitalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije -istakla je ministarka.
– Republika Srbija raspolaže značajnim rezervama litijuma, barka, zlata, a samim tim da racionalnom mineralnom politikom naglo razvije svoju privredu i tako se priključi petoj industrijskoj industriji – dodala je.
Navodi da bi uvođenje zabrane na istraživanje eksploatacije bora i litijuma u Republici Srbiji dovelo do višestrukih negativnih posledica, ne samo po našu ekonomiju već i u odnosu na naše pozicioniranje u geopolitičkim okvirima.
Đedović Handanović je istakla da kada se govori iz ugla ekonomije treba imati u vidu brojne koristi.
– Planirane investicija bi iznosila, minimun 2.5 milijarde evra, a procenjuje se i na više od tri jer treba tek da vidimo inoviranu studiju izvodljivosti – rekla je.
Ističe da bi ovo bila najveća industrijska greenfield investicija u istoriji Republike Srbije.
Dodaje da bi samo u fazi izgradnje, projekat Jadar bi otvorio 3.500 radnih mesta a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi narednih nekoliko decenija te da ovaj prijekat ima potencijal da privuče i brojne druge investiije, poput proizvođača katoda, baterija za EV kao i same proizvođače električnih vozila (EV).
– Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije imaju kapacitet da kreairaju preko 20 hiljada visokokvalifikovanih radnih mesta pa se ukupan efekat na BDP očekuje da bude između 11 i 12 milijardi evra, ili preko 15 odsto – navela je ministarka.
Tema koja je veoma važna i u isto vreme opasna ukoliko se pogrešno prenose informacije jeste tema raseljavanja ljudi, istakla je Đedović Handanović.
– Tačan podatak je da projekat utiče na 52 stalno naseljena domaćinstva od kojih je 51. dobrovoljno prodato kompaniji Rio Tinto. Ova domaćinstva su već preseljena i reč je o raseljavanju ukupno 158 stanovnika. Nema govora o scenarijima, da se zastrašuje javnost, u kojima se govori o hiljadama ljudi koji će biti raseljeni – istakla je ministarka.