- Ksenija Vlahović
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog sve češće prakse i forsiranja u javnosti angažovanja privatnih detektiva za kontrolisanje bolovanja zaposlenih. Ove nezakonite aktivnosti predstavljaju kršenje osnovnih ljudskih prava radnika i direktno zadiranje u njihovu privatnost, uključujući i proveru njihovih ličnih zdravstvenih podataka.
Foto: Rocketclips, Inc. / shutterstock
“Pozivamo sve radnike da, ukoliko se suoče sa ovakvim postupcima, iskoriste svoje pravo da podnesu krivične prijave protiv poslodavaca i detektiva koji sprovode nezakonite radnje”, naveli su oni povodom sve većeg prisustva u javnosti ovog pitanja.
Sindikati savetuju radnike da, ukoliko žele da podnesu krivičnu prijavu zbog nezakonitog kontrolisanja bolovanja od strane privatnih detektiva, prvo prikupe relevantne dokaze poput svedočenja, fotografija ili zabeležene komunikacije.
Foto: Mitar Mitrović, AP/ Vincent Thian, Shutterstock / RAS Srbija
– Zatim je potrebno obratiti se policiji i predati dokaze, navodeći kršenje privatnosti i zloupotrebu ovlašćenja.
– Prijavu možete podneti i nadležnom tužilaštvu, jasno navodeći počinioca i opis radnji.
“Posebno želimo da naglasimo da se u javnosti manipuliše podacima o “lažnim bolovanjima,” među kojima je i tvrdnja da čak 40.000 radnika koristi bolovanja bez stvarnog zdravstvenog razloga”. Udruženi sindikati Srbije “Sloga” smatraju da ovakve informacije nisu potkrepljene valjanim dokazima i da bi bilo korisno za javnost i sve zainteresovane strane da se objasni na osnovu koje metodologije istraživanja ili izvora su ovi podaci utvrđeni.
Kao sindikat smatramo da je kontrola bolovanja potrebna i legitimna u cilju sprečavanja zloupotreba. Međutim, ova kontrola mora biti sprovedena na zakonit način, poštujući prava radnika i njihovu privatnost, te se strogo držati okvira Ustava i zakona. Smatramo da država i nadležne institucije treba hitno da preispitaju i veoma jasno i bez prostora za manipulacije definišu zakonodavni okvir u vezi sa kontrolom bolovanja, kako bi se sprečile zloupotrebe i osigurala pravna zaštita radnika.
Pozivamo poslodavce da izbegavaju primenu ovakvih spornih metoda i da se, umesto toga, fokusiraju na stvaranje radnih uslova koji će smanjiti potrebu za bolovanjima. Takođe, pozivamo nadležne da obezbede pravedne i zakonite mehanizme kontrole bolovanja koji neće ugrožavati dostojanstvo radnika.
Podsećamo da se u prethodnim danima vodila polemika u vezi sa lažnim bolovanjima. Poslodavci su imali slučajeve gde ljudi lažiraju da su čak do invaliditeta došli, pa traže odštetu.
Nataša Ignjatović nabrojala je da su poslovi koji privatni detektivi po zakonu mogu da obavljaju ,
,Da mogu da tragaju za licima koja se kriju radi izbegavanja krivičnog i prekršajnog gonjenja, mogu da tragaju za licima koja anonimno i protivpravno postupaju prema korisniku usluga bez obzira da li je šteta nastupila ili ne, mogu da se angažuju kada su u pitanju krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, mogu da tragaju za predmetima koji su izgubljeni ili ukradeni, mogu da preduzimaju mere radi zaštite intelektualne svojine, da prikupljaju podatke o bonitetima određenih pravnih lica za koje ih je angažovao klijent koji ima nameru da zaključi ugovor”.
Dodatno, i članovi SES-a su najavili da će se na njihovim sednicama posebno baviti ovom temom.
Naime, nakon poslednje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, čija je glavna tema bio dogovor o iznosu minimalne zarade u Srbiji, Miloš Nenezić uz Unije poslodavaca je rekao da će “u narednom periodu naš akcenat biti borba protiv zloupotrebe bolovanja, a naročito u unutrašnjost Srbije”. Procena je da svake godine oko 40.000 radnika u Srbiji odsustvuje sa posla, ali da nemaju nikakve zdravstvene tegobe. Kontrolu zloupotrebe bolovanja pre dve godine, na uzorku od 2.500 slučajeva, uradili su i komisije Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) i tada se ispostavilo da su u 12 odsto slučajeva, što je praktično svako peto bolovanje, utvrđene nepravilnosti.
Bolovanje, odnosno odsustvo sa radnog mesta zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, naravno, predstavlja zakonsko pravo svakog zaposlenog. S druge strane, zloupotreba tog prava, odnosno, “lažno” bolovanje, smatra se povredom radne obaveze ili radne discipline, pa poslodavac može da se pozove na član 179. zakona i zaposlenom uručiti otkaz.
U razgovoru za „Blic Biznis“, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ipak iznosi blaži stav i kaže da fiktivno bolovanje neki radnici otvaraju „ne zato što neće da rade“, nego što im taj period odsustva sa posla omogućava „da na drugom mestu ostvare dodatnu zaradu“.
Opširnije u posebnom tekstu.