Opozicija je mogla da poentira valjanim argumentima na izmeni i dopuni Zakona o rudarstvu – ali nije: Evo i zašto

Opozicija je ovih dana mogla da poentira valjanim argumentima na izmeni i dopuni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojima je tražila zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma. Umesto toga, 86 poslanika je predalo tekst zakona koji sadrži nekoliko očiglednih grešaka. Tako je opozicija, iz nekog razloga, sama sebe izložila kritikama stručne javnosti, ali i riziku da joj poslanici vlasti lakše torpeduju predlog ukazivanjem na nelogičnosti.

Foto: Aleksandar Barda / Fonet

Primera radi, da je 86 poslanika koji su potpisali inicijativu pročešljalo dokument pre nego što je stigao u Skupštinu, verovatno bi uočili da je visina rudne rente za rudarenje ovih materijala 5 odsto od prihoda, a ne 3 odsto, kako je opozicija navela u predlogu.

Osim ovakvih materijalnih grešaka, opozicija iz nekog razloga u tekstu predloga pominje i pojedine tvrdnje proistekle iz pojedinih teorija zavere kojima je rasprava o rudarenju litijuma obilovala u minulih nekoliko meseci – i koje su u međuvremenu odbačene ne samo od stručne javnosti, već i od protivnika litijuma koji su ih propagirali.

Tako u tekstu piše da bi se jadarit nakon usitnjavanja tretirao koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, da bi štetna isparenja sumporne kiseline nagrizala pluća i kožu ljudi i životinja, a da bi domet uticaja na zagađenje vazduha mogao da bude i veći od nekoliko desetina kilometara, u zavisnosti od vetra koji će se da raznosi opasne materije.

Ovo je jedna od takvih apokaliptičnih tvrdnji od koje su se u međuvremenu ogradili i sami naučnici koji su je plasirali u javnost. Aleksandar Cvjetić, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, u svojim javnim nastupima smatra da se baš zato svaki podatak mora proveriti pre nego što se iznese.

– Kiselina bi se koristila na niskoj temperaturi od oko 90 stepeni Celzijusa, a ne na 250 stepeni, kao što piše u obrazloženju predloga izmena zakona. Ceo postupak je detaljno opisan u nacrtima studija o proceni uticaja projekta “Jadar” na životnu sredinu koji su od juna javno dostupni. Proces prerade jadarita bi se odvijao u zatvorenim rezervoarima ispod temperature ključanja vode i sumporne kiseline, a rizik od ispuštanja isparenja u atmosferu bio bi eliminisan primenom skruber filtera koji uklanjaju sve štetne materije iz vazduha. Reč je o proverenoj tehnologiji za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih industrijskih gasova koja se u svetu široko koristi više od 50 godina – kaže Cvjetić.

Šta kaže opozicija

Poslanici opozicije predali su Skupštini Srbije izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje predviđaju zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma na teritoriji Srbije. Poslanica Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka rekla je da su sakupili 86 potpisa opozicionih i samostalnih poslanika.

– Zahvalila bih se ekološkim organizacijama koje su podržale ovaj naš čin. Ovo je jedan od načina da rešimo agoniju u kojoj živimo već godinama. Suština je da je ovo jedno ujedinjenje po pitanju osnovnih prava svakog građanina Republike Srbije – rekla je Nestorović.

Miroslav Aleksić iz NPS kazao je da je je ovo “važan momenat” i da mu je “veliko zadovoljstvo da se cela opozicija okupila”.

Šta kažu stručnjaci i autori projkta “Jadar”

Opozicija je u međuvremenu i u drugim delovima svog predloga ušla u klinč sa predstavnicima stručne javnosti i autorima nacrta studije projekta “Jadar”. Na primer, autori predloga dalje tvrde da ne postoje informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar, odnosno da će se zagađene vode, navodno, izlivati u plodna polja i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište.

S druge strane, stručnjaci koji su radili nacrt studije projekta “Jadar” tvrde da to ne odgovara istini i kažu da je predviđeno postrojenje za obradu otpadnih voda sa naprednim tehnologijama, kao što su ultrafiltracija,dvostruka reverzna osmoza i jonska izmena.

– Sve rudničke i industrijske vode bile bi prikupljene i prečišćene pre ispuštanja u reku, a voda bi nakon tog procesa remineralizaciie imala kvalitet jednak kvalitetu rečne vode. Pored toga, hidroizolacioni sistemi oko deponija i skladišta stenskog materijala osigurali bi zaštitu od bilo kakvog curenja u podzemne i površinske vode. Čak i u slučaju ekstremnih događaja, poput poplava koje se dešavaju jednom u preko 10.000 godina, ne bi bilo rizika od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar – kažu eksperti koji su učestvovali u izradi studije projekta “Jadar”.

Koliko vode je potrebno za preradu rude

Sledeća stavka na koju se poziva opozicija jeste da će, navodno, ogromna potrošnja vode u procesu prerade jadarita ugroziti vodosnabdevanje, što je nedavno demantovao doktor Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju.

– Za proizvodnju jednog kilograma litijum-karbonata bilo bi potrebno 6,6 litara vode, 75 puta manje od količine koja se navodi u obrazloženju predloga izmena zakona. Najveći deo potreba za vodom može se podmiriti prečišćavanjem kišnice i drenažnih voda iz rudarskih prostorija i reciklažom voda

koje se već koriste u procesu prerade. Preostale potrebne količine bi se uzimale ne iz korita Drine,već iz priobalja, i to sa lokacije koja nije pogodna za izvore pijaće vode zbog prethodnih aktivnosti na iskopavanju šljunka tokom kojih su uklonjeni površinski zaštitni slojevi – izjavio je nedavno dr Blagojević.

U obrazloženju predloga izmena se takođe pominje i naovdno ispuštanje otpadnih voda iz flotacije u Jadar iako se, kako navode stručnjaci, flotacija u ovom slučaju uopšte ne bi koristila. Prema njihovim rečima, otpad bi bio u – čvrstom obliku.

Ministarka Đedović Handanović: “Mnogo je netačnih navoda”

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva, odbacila je argumentaciju koju je opozicija navela za izmenu Zakona, jer se “ne odnosi na iskopavanje litijuma, već na preradu”.

– Nejasno je zašto se zahteva zabrana rudarenja. Mnogo je netačnih navoda, koji nisu u domenu struke, već politike – izjavila je Handanović u skupštinskoj raspravi.

Šmit: Podržao bih iskopavanje litijuma i u Nemačkoj

Mihael Šmit, viši geolog u nemačkoj Agenciji za mineralne resurse (DERA), nedavno je u Blic TV debati o održivom i odgovornom rudarstvu izjavio da mu nije jasno da se u Srbiji traži trajna zabrana eksploatacija litijuma i to u trenutku kada cela Evropa nastoji da obezbedi ovaj metal koji spada u strateške sirovine za zelenu tranziciju.

– Ne postoji rudarstvo koje nema nikakav uticaj, ali kroz standarde i pravila, regulatorne okvire, možete da ograničite uticaje i svedete na minimum. Podržao bih iskopavanje litijuma, ne vidim zašto ne bih? Podržao bih i projekat koji (u Nemačkoj) imamo na jugozapadu i u Gornjoj Rajni – istakao je Šmit.