Blic
Nestanak struje je novi veliki problem na ostrvu, gde je život sve nepodnošljiviji, a stanovnici trpe od nestašice hrane, goriva, vode i lekova…
Foto: Ramon Espinosa / Tanjug/AP
Kuba je počela da vraća struju u delove svoje mreže do petka uveče, rekli su zvaničnici, nekoliko sati nakon što je celo ostrvo izgubilo struju nakon što se jedna od glavnih kubanskih termoelektrana pokvarila.
Vlada je u petak zatvorila škole i neke industrije i poslala većinu državnih službenika kućama u poslednjem pokušaju da održi snabdevanje strujom nakon nedelja velikih nestašica. Rekreativne i kulturne aktivnosti, uključujući noćne klubove, takođe su obustavljene. Ali nešto pre podneva, elektrana Antonio Guiteras, najveća i najefikasnija u zemlji, prestala je da radi, što je izazvalo potpuni kolaps mreže i iznenada ostavivši celo ostrvo bez struje.
Nisu precizirali uzrok njenog urušavanja.
Nestanak struje je veliki novi problem na ostrvu, gde je život postao sve nepodnošljiviji, a stanovnici pate od nestašice hrane, goriva, vode i lekova.
Skoro sva trgovina u Havani stala je u petak. Mnogi stanovnici sedeli su preznojeni na svojim pragovima, a turisti su bili frustrirani. Do večeri je grad bio gotovo potpuno prekriven mrakom. „Otišli smo u restoran, a oni nisu imali hranu jer nije bilo struje, sada smo i bez interneta“, rekao je brazilski turista Karlos Roberto Hulio koji je nedavno stigao u Havanu. „Za dva dana već smo imali nekoliko problema
Premijer Manuel Marero je ove nedelje za sve češće nestanke struje u poslednjih nekoliko nedelja okrivio „savršenu oluju“ dobro poznatu većini Kubanaca – loše stanje infrastrukture, nestašicu goriva i rastuću potražnju.
“Nestašica goriva je najveći faktor“, rekao je Marero u televizijskoj poruci naciji.
Snažni vetrovi koji su počeli sa uraganom Milton prošle nedelje smanjili su sposobnost Kube da dobije gorivo sa brodova, rekli su zvaničnici.
Kubanska vlada takođe krivi američki trgovinski embargo, kao i sankcije koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, za poteškoće u nabavci goriva i rezervnih delova za rad njenih naftnih postrojenja.
„Složen scenario prvenstveno je uzrokovan intenziviranjem ekonomskog rata i finansijskim i energetskim progonom Sjedinjenih Država“, rekao je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel u četvrtak na X.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je: „SAD nisu krive za današnje zamračenje na ostrvu, niti za celokupnu energetsku situaciju na Kubi.
Dok je potražnja za električnom energijom porasla poslednjih godina zajedno sa privatnim sektorom Kube u nastajanju, zalihe goriva su naglo pale.
Najveći kubanski dobavljač nafte, Venecuela, smanjila je isporuke na ostrvo u proseku na 32.600 barela dnevno u prvih devet meseci ove godine, što je jedva polovina od 60.000 barela dnevno isporučenih u istom periodu 2023. godine, prema praćenju brodova. podatke i internu otpremnu dokumentaciju iz venecuelanske državne PDVSA.
PDVSA, čija infrastruktura za preradu takođe posustaje, pokušala je da izbegne još jedan talas nestašice goriva kod kuće ove godine, ostavljajući manje količine na raspolaganju za izvoz u zemlje saveznice kao što je Kuba.
Rusija i Meksiko, koji su u prošlosti slali gorivo Kubi, takođe su značajno smanjili isporuke.
Nedostaci ponude su ostavili Kubu da se sama snalazi na daleko skupljem spot tržištu u trenutku kada je njena vlada blizu bankrota.