Blic
Organsku proizvodnju šipaka Karolj Fekete iz Novog Kneževca, na severu Banata, zasnovao je na 50 hektara, a na plantažama je upravo u toku berba crvenih plodova divlje ruže!
Foto: Ustupljene fotografije
Berba se obavlja kombajnom, po sličnom principu kako to francuski vinogradari ubiraju grožđe, samo što šipak ima čvršću dršku od bobica grožđa, pa kombajner Oto Popić moćnom mašinom ide sporije, da bi se sa grana bolje otresali plodovi i berba bila što efikasnija.
– Ova sezona je izuzetno specifična i u proizvodnji šipaka, zbog velikih vrućina i dugog perioda bez kiše, ali bez obzira na to šipak odlično izgleda. Berba je tek počela i ne znam koliko će se ekstremna vrućina odraziti na težinu ploda, ali analiza plodova pokazuje da je unutrašnji sastav izvanredan, jer askorbinska kiselina, aminokiselina, vitamini i minerali koje sadrže plodovi pokazuju bolje parametre nego obično. Međutim, na plodovima se primećuju ožegotine i to verujem da je uticalo na težinu plodova i prinos, pa umesto tri i po do četiri tone, biće oko tri tone po hektaru – predočava Karolj Fekete.
Šipak ne zahteva prvoklasno zemljište, štaviše, zasad bolje podnosi zemljište srednje ili slabije klase plodnosti, ali prema rečima Feketea, bitno je da zemljište ne bude odviše peskovito i jako slatinasto. Osim početnog ulaganja u sadnice i međuredne obrade prve tri godine, dok zasad ne dospe na rod, kasnije održavanje ne iziskuje veći trošak, jer za organsku proizvodnju nema prskanja zaštitnim sredstvima i herbicidima, nego se samo kosi trava između redova, koja usitnjena ostaje na mestu kao prirodno đubrivo. Eksploatacija zasada šipka je pola veka, a jedino se povremeno moraju odstranjivati deblje grane, radi podmlađivanja i efikasnije mašinske berbe.
– Biljke se bolje osećaju na zemljištima slabije klase, nisu toliko bujne i što je siromašnije zemljište bolje rađa, jer se na taj način bori za opstanak u lošijim agroekološkim uslovima – ukazuje Fekete.
Plantaže šipaka Karolja Feketea u ataru Novom Kneževcu su najveće u Vojvodini, ali ne i u Srbiji, jer ima plantaža i na 150 hektara u okolini Zaječara i Soko banje, koji dobro izgledaju, ali su podignuti tek pre dve godine i iduće sezone će dospeti na rod, u očekivanju da će u tamošnjim uslovima davati čak bolje prinose nego u banatskoj ravnici.
Novi zasadi šipaka u Srbiji, ali i u više azijskih zemalja (Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan) podižu se zahvaljujući sadnicama sa imanja Feketea, gde planiraju da podignu zasade od 3.000 do 5.000 hektara.
– U Srbiji prerada šipka nije odviše razvijena, ali ima dosta otkupljivača i prerađivača koji ga izvoze u smrznutom ili osušenom stanju. Na inostranom tržištu se iz godine u godinu povećava interesovanje za šipkom zahvaljujući širokoj primeni. Kupci iz evropskih zemalja potražuju sve više šipka sa našeg područja sa Balkana, jer je šipak sa ovog podneblja mnogo kvalitetniji nego iz drugih krajeva sveta. Znamo da svetsko tržište diktira Čile, međutim, mnogo slabiji je unutrašnji sastav tih plodova, jer kilogram našeg šipka vredi koliko tri kilograma čileanskog, zahvaljujući mineralima našeg zemljišta koji su presudni za unutrašnji kvalitet ploda. Imamo pogodno zemljište i dovoljno sunca, tako da su u svetu, Srbija i prostor Balkana najbolji u pogledu kvaliteta šipka – precizira Fekete.
Sušeni celi plodovi šipka sa plantaža Feketea završavaju kod kupaca u Austriji i Nemačkoj, a samo manja količina dve do tri tone, više iz hobija, prodaje se domaćim kupcima u vidu kaše. Fekete je zadovoljan plasmanom osušenih celih plodova šipka iz organske proizvodnje jer za kilogram postiže cenu od 2,7 evra, dok se iz komercijalne proizvodnje na svetskom tržištu postiže cena od 2,5 evra.
(Dnevnik)