понедељак, 21.10.2024, 19:40 -> 19:46
Извор: РТС
Аутор: Милица Пујкиловић
У Казању сутра почиње Самит БРИКС-а, а како је најављено учесници ће разговарати о међународним проблемима, са акцентом на заоштрену ситуацију на Блиском истоку, саопштава Кремљ. Разматраће се, како се наводи и пријем нових чланица. Последњег дана Самита, на састанку БРИКС плус, учествоваће представници готово 40 земаља.
Три дана пред самит лидера БРИКС-а потврда из Њу Делхија и Пекинга – Моди и Си Ђинпинг долазе у Казањ. Четврти пут председава Русија. Симболика или не, Кремљ се одлучио да овогодишњи мото асоцијације буде мултилатерализам за праведан глобални развој и безбедност.
“БРИКС већ игра значајну улогу у данашњој глобалној економији. Али очигледно је да ће се и ова улога сутра повећати. Земље у нашој асоцијацији су у суштини покретачи глобалног економског раста. У догледној будућности, БРИКС ће генерисати главни раст глобалног БДП-а”, каже председник Русије Владимир Путин.
Претеча БРИКС-а био је акроним БРИК – за Бразил, Русију, Индију и Кину. Економиста из инвестиционе банке Голдман Сакса Џим О’Нил предвидео је пре 23 године да ће оне постати водеће светске економије до 2050 године. Удружиле су се 2006. званично. Јужна Африка приступила им је четири године касније, а 2010. званично је настао БРИКС.
“Лепота БРИКС-а је у томе што вам не намеће превише обавеза. За то што сте део БРИКС-а нема много обавеза. А у исто време, можда ће вам се појавити прилике, укључујући и да ћете имати више времена за разговор са свим овим лидерима,” каже Александар Габујев директор “Carnegie Russia Eurasia Center”.
Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Милован Божиновић рекао је да је БРИКС организација у којој не треба журити, него је пустити да природно сазрева. “Мислим да су земље које су је основале и замислиле тога такође свесне“, каже Божиновић.
Прошле године приступиле су Египат, Етиопија, Иран и Саудијска Арабија. Позив је тада стигао и Аргентини, председник Хавијер Милеи кратко је саопштио – то се неће десити. Према најави, осим анализе међународних проблема, једна од главних тема биће – могуће проширење и увођење нове категорије “партнерских држава“. Занимљиво је и да председник Турске не крије да је Анкара заинтересована да се придружи.
“Наш председник је јасно ставио до знања да Турска жели да учествује у свим важним платформама, па и у БРИКС-у”, каже Омер Челик, портпарол владајуће странке турског председника Тајипа Реџепа Ердогана.
Уколико се то заиста и деси биће то прва земља чланица НАТО која ће постати чланица незападног економског савеза предвођеног Русијом и Кином.
“Мене не чуди захтев да буду и придружени или већ у некој форми у вези са БРИКС-ом, Турска иначе има потребу, јер је и сама велика сила и необично драгоцена НАТО пакту, јер је централна у једном неуралгичном делу света, где је стално нека забуна. На границама Турске су у овом моменту два рата, један у Украјини и један у Израелу, Либану”, каже Божиновић.
Прошлогодишњи Самит БРИКС-а одржан је у Јоханесбургу. На који начин ће Србија бити представјена на овогодишњем у Казању још се не зна. Званична позивница за учешће на 16 Самиту организације упућена је почетком септембра Београду из Москве.