На Самит лидера БРИКС-а, у Казањ су стигли лидери 36 земаља. За домаћина Владимира Путина то је доказ да изолација Русије није успела. Теме су политика и безбедност, економија и културно-хуманитарна сарадња. Последња на списку, али не најмање важна тачка – статус партнерских држава БРИКС-а.
Годину од проширења лидери БРИКС-а, који многи виде као противтежу Западу, разговарају о међусобним трансакцијама у националним и дигиталним валутама. Окупљање прате мере безбедности до сада невиђене у Казању.
“Тридесет држава је изразило жељу да сарађује са БРИКС-ом на различитим нивоима, да се укључи у активности БРИКС-а на овај или онај начин. Чланице БРИКС-а морају пажљиво да размотре питање проширења организације. Свакако да нећемо никога одбити, апсолутно је јасно да наша врата остају отворена. На самиту у Казању ће се разговарати како да се организује пријем нових чланица”, рекао је Владимир Путин, председник Русије.
Отуд и посебно интересовање за долазак лидера земаља које размишљају о уласку у асоцијацију.
“Бразил се неће појавити, али се може појавити Турска. Ердоган може постати први члан државе чланице НАТО који може постати део глобалног југа, како популарно називају БРИКС”, рекао је Александар Апостоловски, новинар.
Међу незаобилазним темама и на маргинама самита и сукоб у Украјини. На састанку са руским председником , премијер Индије понавља да је његова земља спремна да помогне да се конфликт оконча.
“Верујемо да проблеми треба да се решавају мирно. Ми пружамо пуну подршку постизању мира и стабилносто што је брже могуће. У свим нашим напорима приоритет дајемо хуманости и спремни смо да пружимо сваку будућу помоћ у будућности. Имамо још једну прилику да причамо о овој теми данас”, навео је Нарендра Моди, премијер Индије.
У делегацији Србије четири члана Владе
Посебну пажњу привукао је долазак председника Кине коме ће самит бити и трећи сусрет са руским колегом ове године. У главном граду руске републике Татарстан су и председници Јужноафричке Републике, Ирана, бројних земаља Азије, Африке, Блиског истока и Латинске Америке, као и генерални секретар УН. У делегацији Србије четири члана Владе, а као посматрач у Казањ је стигао и председник Републике Српске.
У новој развојној банци БРИКС-а указују на потребу да се помогне сиромашним земљама глобалног југа који је део асоцијације.
“Као што сте већ приметили, имплементирали смо и поставили значајан финансисјка средства и велики број пројеката али то и даље није довољно у поређењу с потребама земаља глобалног Југа”, рекла је Дилма Русеф, председница нове развојне банке БРИКС-а.
Бразил, Русија, Индија, Кина 2006. године одлучиле су да се удруже, а 2010. године придружује им се и Јужноафричка Република. Процена је да земље БРИКС-а чине 30 одсто копна или око 45 одсто светског становништва као и да поседују око 20 одсто светских резерви злата.