Cene nafte su značajno pale, nakon što je, prema informacijama lista Vašington post, izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao Beloj kući da njegova zemlja neće napadati naftna i nuklearna postrojenja u Iranu. Pad cene nafte je ohrabrujuća vest za centralne banke širom sveta koje su zabrinute zbog napetosti na Bliskom istoku i potencijalnog rasta inflacije. Analitičari su se ranije pribojavali da bi napad na Iran ili strože sankcije protiv ove zemlje mogli da znatno podignu svetske cene energenata. Dokle god je izvoz iz Irana moguć, tržište nafte nije ugroženo, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Promene cena goriva kod nas posledica je dešavanja na tržištu dizela i benzina, kaže Mićović. Napominje da se to tržište razlikuje, te da nije vezano samo za cenu sirove nafte.
Politika akciznog oporezivanja u velikoj meri utiče na formiranje cene goriva, te je zbog toga gorivo kod nas skuplje nego u pojedinim susednim državama, dodaje Mićović.
Cenama dizela nezadovoljni su naši poljoprivrednici.
Uprkos visokim cenama goriva, sigurnost snabdevanja je prioritet, zaključuje Mićović.
Smanjena globalna potražnja za naftom, dovoljan obim priozvodnje i postojeće količine rezervi, za sada, ulivaju sigurnost u snabdevanju, kaže Mićović. Međutim, kako objašnjava, svaki logistički poremećaj u Iraku, Iranu, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, kao i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, može da dovede do prekida isporuke nafte.
Opširnije u audio-zapisu.