Računica posle Nove godine: Za stambeni kredit od 50.000 do 70.000 evra, povećanje kamate od 1% diže ratu kredita za 5.000 dinara

Prema najavama finansijskih eksperata, u Srbiji bi broj banaka mogao da bude prepolovljen. Vladimir Vasić, finansijski ekspert ističe da i u bankarskom svetu dolazi do ukrupnjavanja, da jedna banka preuzme drugu, i da to isključivo zavisti od procene samih akcionara i vlasnika i da li se njima to isplati.

Foto: Arne Trautmann / Panthermedia / Profimedia, Andriy Popov / Panthermedia, Shutterstock / Ringier

On ističe i da broj banaka ne znači da imamo savršene usluge i da je finansijsko tržište stabilno.

– U nekadašnjoj Srbiji imali smo ih 45, 48 u nekadašnjoj Srbiji, pa se taj broj smanjivao postepeno, ja bih rekao da se pročistilo bankarsko tržište i da sad već imamo nekih 19 banaka. S jedne strane logika kaže da da kada ima više banaka, imamo veću mogućnost izbora i da se zapravo banke bore za nas. Sa druge stane postoji i taj deo koji se tiče kapitala, jačine banaka i sigurnosti. Što su banke sigurnije, sigurnija je i privreda negde – kaže Vasić.

Ni banke ne bi volele da imaju 50 odsto tržišta

– To vam je kao u osiguranju sa stanovišta rizika. Lepo je kada zarađujete, ali kada krene po zlu, onda su “sva jaja u jednoj korpi”. Broj banaka ne znači da će biti bolje za nas, ali može da znači bolji kvalitet usluga – kaže Vasić.

Pripajanje banaka

Kada je u pitanju pripajanje banaka, vi u tom slučaju ne radite ništa, banka sve radi za vas, napominje Vasić.

– Vi ste klijent banke, postajete klijent druge banke, dobićete informaciju da sva prava i obaveze koje su bile u prethodnoj banci se prenose na novu, i eventualno banka može da vam ponudi neke bolje uslove, čisto da se osećate ugodnije. Taj mehanizam je dobro razrađen, jer je i Narodna banka propisala kako se to radi – kaže Vasić.

Foto: Blic TV / screenshot

Na pripajanju banaka rade ozbiljni timovi i do sada nismo čuli da se i jedan eksces desio.

– Broj banaka određuje samo kvalitet servisa, ponude, brzinu i prilagodljivost i nekim novim trendovskim promenama, koliko su banke sposobne da nas uče, i kao fizička lica, i kao pravna lica. Banka je servis i to tako treba da ostane – ističe Vasić.

Još jedan od benefita kada je u pitanju udruživanje banaka jeste da one u tom slučaju imaju i više mogućnosti da investiraju u neke nove tehnologije i nov način rada i to je plus u celokupnoj priči, napominje Vasić.

Kao jednu od negativnih posledica smanjenja broja banaka, Vasić navodi smanjenje konkurencije. Ipak, zato je važna uloga regulatora Narodne banke Srbije da vodi računa o tome da postoje neke alternative, kaže Vasić.

– Ljudi nikako da shvate da je novac roba i da njime treba trgovati i ići tamo gde nam je najpovoljnije – kaže Vasić.

Trenutna situacija s euriborom i stambenim kreditima

– Trenutno je na snazi privremena odluka o Narodnoj banci Srbije, koja važi do 31.12. ove godine, i tu svi plaćamo 4,08 kamatu na stambene kredite, bez obzira da li je to zakucano i to je taj iznos. Zato je i ovaj zakon u proceduri, zapravo novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dopunjen kao i zakon o bankama, koji bi trebao da pokrije taj period posle – kaže Vasić.

Trenutno, euribor, referentna kamatna stopa koja utiče na stambene kredite, iznosi 3,28%. Prethodne godine, euribor je bio u minusu -0,55%, a zatim je skočio na gotovo 4%. Narodna banka Srbije (NBS) je predvidela mehanizme za stabilizaciju tržišta, ali šta bi se desilo da tih mera nema?

– Za 150.000 ljudi u Srbiji koji imaju stambene kredite, euribor predstavlja ključnu komponentu u svojoj mesečnoj rati. Pri trenutnoj vrednosti od 3,28%, dodaje se marža banke koja se kreće između 1% i 3%. To znači da ukupna kamatna stopa može dostići između 4,28% i 6,28%, u zavisnosti od banke. Ukoliko uzmemo gornju granicu od 6,28%, kamatne stope bi znatno skočile bez intervencije NBS – objašnjava Vasić.

Uticaj odluka Narodne banke Srbije

NBS je najavila da će od 1. januara stupiti na snagu zakon koji fiksira kamatne stope na 5%. Iako to znači porast za trenutnu stopu od 4,08%, to je i dalje niže nego potencijalnih 6,28% bez ovih zaštitnih mehanizama. Recimo, za stambeni kredit od 50.000 do 70.000 eura, povećanje od 1% može povećati mesečnu ratu između 5.000 dinara. Ovaj dodatak nije zanemarljiv za mesečni budžet, ističe Vasić.

Da nije ovih mera NBS, zajmoprimci bi sada osećali značajniji finansijski teret. Naime, 1% povećanje kamatne stope direktno utiče na povećanje mesečnih rata, čineći kredite teže podnošljivima za prosečnog građanina. Međutim, mehanizmi zaštite poput fiksiranja kamatne stope na 5% pružaju određenu stabilnost i smanjuju mogućnost drastičnih povećanja.

– Optimalna situacija bi bila da kamatne stope ostanu na 4,08%, dok Evropska centralna banka (ECB) postepeno smanjuje euribor. Takvo smanjenje bi omogućilo značajan boljitak za zajmoprimce, ali se očekuje smirivanje situacije tek u naredne dve godine – kaže Vasić.

Napominje da, iako povećanje od 4,08% na 5% nije idealno, izbegnut je teži scenario od 6,28%, pružajući građanima određenu finansijsku sigurnost u nesigurnim vremenima.

– Ovaj zakon je donesen da bismo se opet vratili u neke granice, ali ako mene pitate, ono što je verovatno je da taj minus 0,55 neće ponoviti. Novac mora da ima svoju cenu i on mora da bude negde oko 2, recimo 2 od 100 euribora.

Velika potražnja na gotovinske kredite

– Mi volimo gotovinske kredite, zato oni ne pojeftinjuju. Velika je potražnja za taj bankarski proizvod i kada je velika tražnja onda morate platiti i cenu – kaže Vasić u “Jutro na Blic”.

Foto: Blic televizija / Ringier