Одговарајући на питања оптуженог Влада Драганића, Срђан Лалић је рекао да су вође ове групе имале поверења у Драганића, као и да је њему остало у сећању да је кућа у Ритопеку била на име Драганићеве супруге.
Драганић је Лалића детаљно испитивао о кући у Ритопеку, стану који је, како је навео Лалић, Драганић добио од Беливука и Марка Миљковића, а који су они узели преко Радоја Звицера.
Лалић је навео да је Драганић приликом доласка Лазара Вукићевића у кућу у Ритопеку, имао задатак да пуца на њега у случају да Вукићевић дође наоружан.
Окривљени-сарадник је раније испричао да је Вукићевић приликом уласка у двориште куће, а изласка из аутомобила, извадио пиштољ и опалио један метак, али га је он (Лалић) ударио, а остали припадници групе савладали и оборили на земљу.
Причајући о убиству Милана Љепоје, Лалић је рекао да је након тог убиства Драганић добио Љепојин сат, који је био лимитирана серија и врло вредан.
Лалић је навео да је камером у сату опремио мушкарца који је отишао да преузме експлозив од особа које су му и показале како да рукују тим експлозивом.
Додао да су снимци преузимања обрисани након што су изузете фотографије особа које су им предале експлозив, који је касније превезен у кућу у Ритопеку.
Хрватин је током рочишта детаљно говорио о убиствима Николе Митића, Лазара Вукићевића, Горана Величковића и Здравка Радојевића.
Здравка Радојевића су припадници групе, према Хрватиновим речима, отели и убили јер је претио да ће убити Марка Будимира, а уколико њега не успе, онда ће му убити жену и дете.
Након што су га отели, у кући у Ритопеку су га натерали да напуни један пиштољ, који су касније искористили како би лажирали пуцњаву на Марка Будимира, након Радојевићевог убиства.
Радојевића је, као тврди Хрватин, убио Беливук једним ударцем секире у врат.
Хрватин је рекао да је чуо да су припадници групе један од Радојевићевих аутомобила продали на KиМ или у Албанији, и додао да су њему за то убиство обећали исплату од 10.000 евра.
О отмици и погубљењу Николе Митића
Говорећи о отмици и убиству Николе Митића, Хрватин је рекао да су вође групе имале информацију да их Лазар Вукићевић и Александар Шарац, припадници супарничке групе опсервирају и прате, због чега су тог 9. августа 2020. године одлучили да прате Беливуков и Миљковићев аутомобил, како би утврдили да ли неко иде за њима.
Убзо су приметили црну “хонду” и момка који га је возио отели и одвели у просторију на стадиону ФK Партизан, а убрзо га одвезли у кућу у Ритопеку, где је Митић и убијен.
Хрватин тврди да му је Митић рекао да је Беливука и Миљковића пратио за Вукићевића и да је за то добио пар хиљада евра.
Отмица Радуловића како би се “намамио” Вукићевић
Хрватин је рекао да су Беливук, Миљковић и Небојша Јанковић неколико дана пре убиства Вукићевића отишли у Црну Гору где су отели Милета Радуловића, званог Kапетан и са његовог телефона су покушали да намаме Шарца, који је одустао, док су Вукићевића намимили причом да су заробили Беливука и да треба да иде да га мучи.
Вукићевића је у кућу довезао Немања Ђурић, а сам Хрватин како је навео није учествовао у том убиству, али му је Марко Будимир пренео да је Вукићевић приликом уласка у двориште извадио пиштољ и опалио, након чега су га припдници групе савладали и претукли.
Према Хрватиновим речима, план је био да Вукићевић буде жив док се не врате Беливук и Миљковић из Црне Горе, али је он убијен тада, 14. октобра 2020. године.
О убиству Горана Величковића
Хрватин је претходно детаљно описао отмицу и убиство Горана Величковића 3. августа 2020. године.
Хрватин је најпре признао да је он постао члан групе чије су вође Беливук и Марко Милковић и да га је са њима спојио Милош Будимир.
Он је навео да је Горана Величковића група намамила преко њега, а преко куповине два пиштоља, тако што је Хрватин понудио Величковићу оружје које наводно продаје његов друг, кога је преко Скај апликације глумио Миљковић.
Величковић је пристао да купи пиштоље и договорио да се састане са Хрватином 3. августа 2020. године, када га је Хрватин покупио аутомобилом и одвео у њиве у близини Врчина и где су га савладали припадници ове групе и одвезли у кућу у Ритопеку.
Хрватин, како тврди, није учествовао у самом убиству Величковића, али му је Миљковић испричао да се Величковић “добро држао” и да је питао за Хрватина, за ког су рекли да су њега “већ решили”.
Kако је навео Хрватин, Миљковић се дописивао са Величковићевог телефона са Филипом Kораћем и појединим навијачима, односно представљао се као Величковић, али је додао да је Kораћ брзо схватио да се не дописује са Величковићем, након чега му је Миљковић посао фотографију убијеног Величковића.
Хрватин тврди да је њему за то убиство било обећано 20.000 евра, међутим добио је од Беливука 10.000 евра, а остатак је подељен приапдницима групе који су учествовали у убиству.
Он је склопио споразум са тужилаштвом да за казну затвора од 14 година исприча своја сазнања о кривичним делима која је заједно са припадницима групе починио.
Суђење се наставља у петак када ће Хрватин причати о убиству Милана Љепоје и осталим кривичним делима.