On je na konferenciji za medije, nakon zajedničke sednice pokrajinske i republičke vlade u Novom Sadu na pitanje Tanjuga o sednici Saveta za BDP, kojom je presedavao, da li je zadovljan merama za rast i o čemu je bilo reči, rekao da nije pitanje da li je on zadovoljan donetim merama, već realizacijom istih i istakao da nije u potpunosti.
“Nije pitanje u planovima. Planovi su često vrlo impresivni, nego je pitanje realizacije i dinamika istih. Borimo se da jednom mesečno imamo Sednicu saveta za bruto domaći proizvod (BDP), kako bi pratili prolazna vremena relaizacije projekata. Čekamo zvaničnu procenu Republičkog zavoda za statistiku, što se tiče trećeg kvartala i koliki je rast BDP. Verujem da ako sve uradimo što možemo i što treba i svi budu odgovorni, da bi mogli da dođemo do rasta BDP-a od 3,8 odsto za 2024. godinu, što je solidan rezultat”, rekao je on.
| Do kraja godine privredni rast BDP-a 3,8 odsto |
|
Predsednik Vlade Miloš Vučević predsedavao je danas sednicom Saveta za koordinaciju aktivnosti i rast bruto domaćeg proizvoda, na kojoj je rečeno da bi Srbija do kraja godine trebalo da dostigne procenu privrednog rasta od 3,8 odsto. Na sednici Saveta za BDP, na kojoj su analizirani rezultati u svim oblastima važnim za stabilnost domaće ekonomije i održivi privredni rast, istaknuto je da su građevinarstvo, rudarstvo, industrija i sektor IKT ključne oblasti za ostvarivanje privrednog rasta, saopštila je Vlada Srbije. Za postizanje većeg privrednog rasta, važno je i, kako je navedeno, da svaki projekat i sva ministarstva, lokalne samouprave i javna preduzeća ubrzaju aktivnosti da bi se ispoštovali rokovi. Jedna od tema bila je i Zelena agenda, odnosno stvaranje uslova za blagovremenu pripremu privrede za uvođenje takse na ugljen-dioksid na tržištu EU, koja počinje sa punom primenom početkom 2026. godine. “Članovi Saveta upoznali su me sa realizacijom ključnih investicionih projekata od uticaja na BDP. Jedna od tema bila je i Zelena agenda, odnosno stvaranje uslova za blagovremenu pripremu privrede na uvođenje takse na ugljendioksid na tržištu EU, koja počinje sa punom primenom početkom 2026. godine”, napisao je Vučević na svom Instagram nalogu. Prethodna sednica Saveta za koordinaciju aktivnosti i rast bruto domaćeg proizvoda održana je 16. septembra. |
Istakao je da se uvek teži boljim rezultatima, ali da je ovaj rezultat čak iznad onoga što je MMF davao po prvim procenama na početku ove godine.
“Mnogo nas je koštala suša u poljoprivredi. Poljoprivreda nam je u nekako podbacila i imamo dalje problema oko eksploatacije uglja, oko kopanja uglja, rudarenja i to se sve pokazuje i na ostvarenim rezultatima”, dodao je on.
Vučević je rekao da je dobro što je završena rekonstrukcija određenih velikih energetskih postrojenja.
“Građevina ima dobar ritam – i visoka i niska gradnja, industrija generalno pravi dobre rezultate, ali naravno IKT sektor koji zaista ima dobar rezultat, turizam ima uspona, ali da vam kažem da sam prezadovoljan ili zadovoljan, ne mogu, želeo bih da bude bolje. Tako da sam se pre svega kritički osvrnuo na one segmente koji bi morali da daju bolje rezultate”, dodao je premijer.
Istakao je da ovakvi sastanci nisu laki i da je jedna od tema bila i prolazno vreme oko izdavanja lokacijskih uslova, građavinskih dozvola, upotrebnih dozvola i dodao da uopšte po tom pitanju nije zadovljan ni u jednom gradu.
“To mora da ide daleko, daleko brže. Ja znam da ću čuti hiljadu jedan argument da ljudi nemaju dovoljno zaposlenih, da neće da rade za tu platu, da imaju daleko bolje uslove u privatnom sektoru. Svi smo se i trudili da privatni sektor ima veće plate, ali sa druge strane mora da se brže donose odluke”, rekao je on.
Dodao je da je važno da se vidi ko kasni u pogledu saglasnosti donosioca javnih obrašćenja.
“Da vidimo, da li to radi EPS, da li radi Srbijagas, da li radi neko javno – komunalno preduzeće na lokalnom nivou, pričamo uopšte o celoj Srbiji. To su stvari koje moraju daleko bolje da funkcionišu. Mislim da je u interesu lokalnih samouprava da izdaju brže građavinske dozvole, jer iz toga prihoduju. Prvo, kod gradnje, a drugo kod oporezivanja budućih nekretina”, rekao je premijer.
Nećemo dozvoliti trgovinskim lancima da dogovorno naduvavaju cene
Predsednik Vlade Srbije izjavio je danas da vlada nema ništa protiv bilo kojeg trgovinskog lanca, ali da im neće dozvoliti kartelizaciju i da dogovorno prave višestruko veće cene od nabavnih, a da pri tome trpe građani Srbije.
Upitan da prokomentariše to što je pokrenut postupak u slučaju domaćih trgovinskih lanaca zbog sumnje da su nameštali cene, Vučević je naglasio da Vladi Srbije kompanije koja se bave trgovinom nisu neprijatelji.
“To su veliki privredni subjekti i jedna od njih je najveći poslodavac u Srbiji. Ima najveći broj zaposlenih u Srbiji. Oni plaćaju poreze, to su uredne kompanije. Da neko ne bi shvatio da postoji neki antagonizam, ne daj bože rat. Ali ono što država neće da dozvoli, jeste kartelizacija i jeste osnovana sumnja da određeni trgovinski lanci dogovorno prećutno prave cene u prodavnicama, koje su višestruko veće nego što su cene koje se prikazuju da su nabavne cene”, rekao je Vučević.
On je dodao da mnogi nisu verovali da će vlada pokrenuti to pitanje i rekao da je zahvalan predsedniku Aleksandru Vučiću što je apsolutno stao iza tog procesa.
Premijer ističe da to nije pitanje lošeg odnosa prema nekome, nego da prosto žele fer i pravičnije odnose.
“Siguran sam da će trgovci sa pravičnim cenama zaraditi više nego što zarađuju oni sa visokim cenama. Jer će ljudi više kupovati, moći će da imaju veći obrt. U Srbiji postoji kompanija koja se bavi trgovinom i ima svega dve veletrgovine. Ima najmanje marže i nesrazmeno velik udeo u ukupnom obrtu svih trgovinskih lanaca. A samo zato što ima fer cene i ljudi se opredeljuju tamo da kupuju i kupuju mnogo više nego što bi kupovali po visokim cenama”, ocenio je Vučić.
Kako je rekao, on je video neke dokaze koji ukazuju da ima nagoveštaja kartelizacije, ali ostavlja nadležni organima da utvrde da li je tako.
“Država nema ništa protiv toga da neko pravi profit, njihov posao jeste da prave profit, ali ne mogu da prave socijalni disbalans i ekonomsku nepravdu državi. I to je posao države da te stvari ne dozvoli. Zaradite, ali ne morate baš 100 novaca da zaradite, možete 60 i 70. A ljudi misle da je nešto skupo zbog države i uvek je država kriva, misle da je to zbog nekih poreza, akciza, carina, da je to neka politika to uradila. Nije nikakva politika to uradila”, poručio je premijer.
Naglasio je da je zato država krenula da to prekontroliše, a da će kontrolisati i uvoznički lobi, da vide po kojoj ceni uvoze proizvode, a da će se zatim baviti i farmaceutskim proizvodima, dodavši da je ministar Zlatibor Lončar dosta hrabro govorio o tome.
“Nikome ne pretimo, samo hoćemo da važe ista pravila kao u EU, kao što morate da poštujete svuda, zato što i naši građani imaju pravo na isti tretman kao i građani drugih država. I to je naš zadatak. Tu postoji mnogo otpora, ali je zato za mene bilo vrlo važno da je predsedak Republike sa političkim autoritetom, njegovim integritetom i legitimitetom”, rekao je Vučević.
On je naveo da je promet u srpskim trgovinama oko pet milijardi evra godišnje.
“To je nešto manje od trećine budžeta Republike Srbije. Samo da shvatite koji je veliki obrt novca. Mi želimo da bude i veći, samo dajte pravičnije uslove. Mi jesmo tržišna privreda, ali baš u tržišnoj privredi je zabranjena kartelizacija. Ne možete vi da se dogovorite pa da zakucate cene. To nije tržišna privreda, to je onda dogovorna ekonomija, gde vi pravite fikciju, odnosno pravite namerno jednu vrstu cenovnog odnosa”, zaključio je Vučević.