Blic
Pre devedeset godina na njujorškoj berzi počela je rasprodaja akcija, što je dovelo do kolapsa američke privrede i jedne od najvećih ekonomskih kriza 20. veka.
Foto: Richard Drew / Tanjug/AP
U četvrtak, 24. oktobra 1929. godine, počela je takozvana kriza ‘velike depresije’. U istoriji se taj dan naziva i crni četvrtak. Bio je to prvi dan panike koja je danima vladala Amerikom i ostatkom sveta. Akcije američkih kompanija su pale. Gubici koji su nastali tih dana mogli su se meriti milijardama. Najmoćniji svetski bankari sastali su se da reše problem, ali bezuspešno.
Usledili su crni ponedeljak i crni utorak, 28. i 29. oktobar, koje je takođe obeležila masovna rasprodaja akcija na njujorškoj berzi. Uzroci ovog kraha su bili različiti, trebalo je kratko vreme da dođe od zamaha, koji je proizašao iz optimizma nakon završetka Prvog svetskog rata, do potpune implozije i berzanskog kraha.
Nastala je panika, širio se strah
Američki građani su nakon rata masovno ulagali u akcije, verujući da će one nastaviti da rastu. Mnogi su pozajmljivali od banaka. Za devet godina vrednost akcija na njujorškoj berzi porasla je deset puta. A onda se desio niz faktora, od pada prodaje automobila i proizvodnje čelika usporila je i gradnja, ali su građani nastavili da se zadužuju. U jednom trenutku cene žitarica su počele da padaju. Nastala je panika, širio se strah. Nekoliko investitora je upravo tada završilo u zatvoru zbog malverzacija, što je dodatno narušilo bezbednost. Počela masovna rasprodaja akcija. Bankari su se sastajali i pokušavali da zaustave krah. Pokušali su sopstvenim novcem da saniraju štetu, ali kako su se vesti o udesu širile, kriza je bila nezaustavljiva. Građani i kompanije nisu mogli da vraćaju svoje dugove, banke su propadale, a američkom ekonomijom se širio očaj.
Agonija se nastavila i narednih dana, meseci, pa i godina. Posledice su osetili i Evropljani jer je povlačenje kapitala donelo probleme širom sveta.
Tek 1933. Ruzvelt je uspeo da stabilizuje bankarski sistem, a nakon toga je pokrenuo sveobuhvatnu rekonstrukciju koja je nazvana Nev Deal (program je obuhvatao niz mera, javne radove, zakonodavne promene, finansijsku reformu, kao i brojne projekte za pomoć građanima, posebno poljoprivrednicima i nezaposlenima).
Berza u Njujorku neće se vratiti na nivo sa početka septembra 1929. godine sve do novembra 1954. godine.