Од шест станица на турнеји по Западном Балкану четврта Урсуле фон дер Лајен биће Београд. Главна тема је план раста вредан шест милијарде евра. Србија очекује исплату прве транше од 112 милиона евра.
Председница Европске комисије посету региону започела је у Тирани да би јој друга станица била Скопље. Ми имамо јасан циљ, а то је да се отвори кластер ‘Фундаменталне вредности’ што је могуће пре, поручила је тамошњем руководству Урусла фон дер Лајен. После Босне и Херцеговине, стиже у Београд.
Председница Европске комисије каже да је фокус на процесу проширења ЕУ, планове раста који су, како је истакла, кључни за партнере са Западног Балкана.
План о коме ће се, извесно, највише причати – План раста за Западни Балкан, вредан је шест милијарди евра.
Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику каже да Урсула фон дер Лајен долази да промовише прву траншеу Плана раста.
“План реформи су доставиле земље региона, са изузетком Босне Херцеговине. Њих је ЕУ прихватила и и сада се очекује да Србија добије 112 милиона евра из прве транше”, додаје Јоксимовићева.
“Према првим најавама, новац би требало да буде потрошен за реновирање пруге Београд-Бар, односно да би то био заједнички пројекат Београда и Подгорице, односно Србије и Црне Горе”, наводи Јоксимовићева.
На почетку другог петогодишњег мандата председнице Комисије чуло се да је проширење кључни приоритет.
“Од Урсуле фон дер Лајен можемо да очекујемо не само политичко охрабрење, већ да појача поруку да ће се Европска унија проширити 2030”, сматра Марко Матић из Центар за одговорне медије.
Политичка подршка Брисела већа од расположења грађана земаља чланица ЕУ
Александра Јоксимовић напомиње да је проширење зависи од политичке воље, односно унутрашњих проблема у самој ЕУ, али и у земљама чланицама где подршка даљем процесу проширења међу грађанима није висока.
Наглашава да се подршка проширењу није променила али да су се околности промениле и да постоји јасна визија да без Западног Балкана ЕУ не може бити заокружена.
“То геополитичко питање у овом тренутку заправо надвладава сва друга питања, па тако и тему подршке међу грађанима”, указује Јоксимовићева.
Србија већ три године стоји на путу ка Бриселу, толико ни један кластер није отворен.
“Када је реч о приступању, према условима из Копенхагена, Србија није требало оволико дуго да буде у чекаоници. Ми имамо калстер три спреман већ две и по године. Дакле ради се о политичким условима који су специфични за Србију”, напомиње дипломата у пензији Зоран Миливојевић.
После Београда, председница Европске комисије путује у Приштину. Четвородневну турнеју закључиће у Подгорици.