Krkobabić je za Tanjug rekao da je program podrške usmeren na seoske sredine u kojima živi preko milion stanovnika koji rade u poznijem životnom dobu na posedu ne većem od 6,4 hektera i žive u jednoj kući, imaju u proseku jednu kravu, tri ovce, četiri svinje, 43 živine, dve košnice, a od mehanizacije jedan traktor IMT 539 ili IMT 533.
Krkobabić je rekao i da je Ministarstvo za brigu u selu do sada dodelilo 3.309 kuća za ljude mlađe od 30 godina.
“Mladi ljudi u seoskim sredinama imaće mogućnost da, kad lokalne samouprave raspišu pozive, a mi dajemo lokalnim samoupravama sredstva, da konkurišu za nabavku opreme, alata, mašina do iznosa od 1,2 miliona bespovratnih sredstava kojim mogu da otvore prodavnicu, vulkanizersku radnju, stolarsku radionicu, nekakvu proizvodnju. To je program koji je eksperimentalni do kraja ove godine, a iduće godine startujemo punim kapacitetom, predveđeno u budžetu, pola milijarde”, rekao je Krkobabić za Tanjug.
Dodao je da će taj novac obezbediti sredstva za opremu, mašine, pokretanje određenih poslova i da su to samo prvi koraci, kao i da je prvi cilj koji je već i ostvaren munjevito menjanje demografske strukture, što je i učinjeno dovođenjem mladih na selo.
Krkobabić je rekao da je drugi cilj dovesti mlade radno aktivne visokoobrazovane ljude koji se bave novim tehnologijama, novim poslovima, jer oni bitno utiču na lokalnu zajednicu.
“Kad imamo te ljude tu, oni su u stanju da pokrenu tu lokalnu zajednicu, daju joj živost, i cela ideja svega toga je upravo da oživimo te sredine”, rekao je Krkobabić.
Dodao je da je treći razlog zbog kojeg je bitno oživeti sela bezbednosni aspekt i da nije moguće oživeti svaki zaseok, ali da je bitno oživeti ključne gravitacione centre.
“Imamo situaciju na Kosovu, imamo je zato što smo uglavnom napustili te teritorije. Tamo gde nemamo ljude, gde nemamo našu kuću, iz tog dimljaka da ide taj dim, gde nemamo srpsku zastavu, gde nemamo poštu, gde nemamo dom kulture, školu. Teško je zadržati to sve”, rekao je Krkobabić.
On je dodao da je problem napuštenih sela globalni i da ta muka tišti sve države i da mnoge od nih pomno prate modalitete kako drugi oživljavaju sela.
“Ovaj naš modalitet je sjajan uzorak – 3.309 kuća, 15.000 ljudi. To znači da iz toga možemo da izvučemo puno zaključaka koji su korisni za budući rad”, rekao je Krkobabić.
Dodao je da dnevno stigne u preseku od 10 do 15 zahteva.
“Imam obavezu da iznesem stav u ime Vlade Republike Srbije, u ime predsednika države Aleksandra Vučića, koji je jasno definisao u tim svim susretima da dokle god bude tog interesovanja mladih ljudi država Srbija, bez obzira na sve, izdvajaće sredstva”, naglasio je Krkobabić.
Kuće su, kako je naveo, useljive i ispunjavaju osnovne uslove, imaju priključak na vodu i struju, kao i rešeno pitanje kanalizacije i uglavnom se nalazi u naseljima koje poseduje i neki oblik društvenog standarda – školu i prodavnicu.
“Najbolje što Srbija trenutno ima su mladi ljudi do 30 godina koji su rođeni posle čuda na Balkanu od 1995. na ovamo, rasterećeni su svih tih stvari i imaju veru u sebe, imaju energiju i ne postavljaju mnogo pitanja, znaju unapred čime žele da se bave, imaju pravo na izbor”, rekao je Krkobabić.
Istakao je da je u selima za opstanak važno da dobro funkcioniše zadruga, a u Srbiji je formirano novih 1.100 zadruga.
“Nije potrebno da svako ima traktor, nije potrebno da svako ima kombajn, mogu da se udruže i da imaju sve te mašine koje su im neophodne”, rekao je Krkobabić.
Krkobabić je o nedavnom sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovića i Privredne komore Srbije na kom se razgovaralo o mogućnosti formiranja nove institucije poljoprivredne komore Srbije rekao da ne spori tu ideju i ukazao na to da je ključni problem na kojem treba da se radi.
“Ne sporim formiranje jedne takve institucije kakva je poljoprivedna komora, ali u celini Agrar zahteva kompletnu reformu, celovitu reformu – od zemljišta, nasleđivanja, da ne spominjem komasaciju, navodnjavanje, izuzetno široka tema koja zahteva, po meni, ozbiljan politički konsenzus”, rekao je Krkobabić.