Sagovornici Tanjuga smatraju da oba kandidata zagovaraju politike koje znače mnogo više američkog duga i mogu biti kontraproduktivne.
Predsednica Evropskog centra za ekonomiju i finansije na Univerzitetu u Londonu profesorka Hana Skobi (Scobie) je rekla, na pitanje kako će rezultati američkih izbora uticati na globalnu ekonomiju i koje su razlike između Trampa i Kamale Haris, da oni zagovaraju dve različite politike, ali da obe mogu imati loš uticaj na ostatak sveta, a posebno ona koju zagovara Tramp.
“Očigledno, ako bude izabran predsednik Tramp, on je izjavio da će nametnuti carine različitim zemljama. On je rekao da će Kini uvesti carinu od 60 odsto, a ostatku sveta verovatno između 20 i 40 odsto. To bi uključivalo i Evropu. I naravno ako Amerikanci uvedu carine Evropi, onda i Evropa može da uzvrati i uvede carine na američku robu. Dakle, u svakom slučaju, to nije dobra politika već je kontraproduktivna”, navela je Skobi.
Sa druge strane, dodaje, Haris je mnogo više zainteresovana za veću fiskalnu potrošnju, što znači i mnogo više državnih rashoda, za pomoć siromašnima i samim tim i više poreza na preduzeća i tako dalje.
“Dakle, ta politika će verovatno povećati američki dug na otprilike 125 odsto BDP-a. Ali, ako bivši predsednik Tramp bude izabran, s obzirom na njegovu politiku, američki državni dug mogao bi da poraste do 140 odsto, što je veoma negativno za sve one koji drže ‘američki dug’ izvan SAD. Dakle, mislim da obe politike znače mnogo više američkog duga i takođe su kontraproduktivne, a posebno politika predsednika Trampa za ostatak sveta”, rekla je Skobi.
Na pitanje za kog predsedničkog kandidata bi glasala da ima pravo glasa, ona nije htela direktno da se izjasni.
“Ja sam za slobodnu globalnu trgovinu koja će povećati rast i zapošljavanje i sve aktivnosti, jer je restriktivna trgovina veoma kontraproduktivna. Ali, takođe podržavam da žene treba da imaju pravo na abortus ako je potrebno, jer je to uvek pravo žene da bira, a ne da neka vrsta vrhovne vlasti odlučuje. Pre 50 godina u SAD su žene imale to pravo i tek kada je predsednik Tramp imenovan, on je preokrenuo tu politiku. Dakle, volela bih da žene imaju pravo da biraju”, navela je Skobi.
Džek Rodžer (Jacques Roger) iz ambasade Obale Slonovače rekao je Tanjugu da će svakako globalna ekonomija zavisiti od toga ko će pobediti na američkim izborima, Tramp ili Haris.
“U ovom trenutku je veoma teško reći ko će pobediti. Tramp je u pravu za neke stvari, ali je i Kamala u pravu. Znam da je Kamala vodila pre tri nedelje, ali sada predsednik Tramp ima veliku mogućnost da pobedi na izborima, videćemo. Imamo još oko 12 dana do izbora, što je verovatno kao godina ili možda i više od godinu dana. Mnogo stvari može da se desi”, rekao je Rodžer.
Dodaje da je isto tako veoma teško reći koji je kandidat bolji, ali da bi on, kada bi mogao, glasao za Haris, pre svega, jer mu se, kako kaže, ne sviđa Tramp i zato što je uveren da ona ima bolji plan.
Axel Hutapea, student istraživač sa Džordžtaun univerziteta iz Džakarte u Indoneziji kaže da će Amerika, bez obzira ko će pobediti na predsedničkim izborima, nastaviti da bude jedna od najvećih supersila u globalnoj ekonomiji.
“Kada je reč o doprinosu Amerike globalnoj ekonomiji – protekcionistička politika, ali i pitanje pomoći zemljama u razvoju, ključne su tačke razmišljanja o ekonomskoj budućnosti”, rekao je Hutapea za Tanjug.
Po pitanju carina koje Zapad uvodi Kini, smatra da generalno postoje tendencije da zemlje imaju mnogo širu protekcionističku politiku.
“Kako bi osporile nagodbe u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao kod Kine, SAD i drugih rastućih ekonomija. I bez obzira na sve, posebno je američko-kineski trgovinski rat nešto sa čime se moramo suočiti. To je nešto što utiče na svakodnevni život i svakodnevnu ekonomiju. Mi treba da odgovorimo na to. A za zemlje u razvoju kao što je Indonezija i mnoge zemlje u razvoju širom Pacifika, važno je da doprinesemo politikama koje bi mogle da odvrate od te protekcionističke politike. I zato je potrebno što više trgovinskih sporazuma”, naveo je on.
Na pitanje za koga bi on glasao na američkim izborima, Hutapea je rekao da oba kandidata imaju i svoje prednosti i svoje mane po pitanju ekonomije, a posebno u pozicioniranju Amerike.
“Oba kandidata su veoma agresivna kada je reč o protekcionističkim merama, a posebno po pitanju carina za Kinu”, dodao je Hutapea.
Godišnje zasedanje MMF i Svetske banke počelo je 21. oktobra i danas se završava.