Mihailović je za Tanjug rekao da će od obeležavanja čitave sledeće godine u znaku zadruga imati korist svi zadrugari u našoj zemlji.
“Srbija je uvek bila u fokusu. Ako kažemo da je neka brojka od oko 3.000 aktivnih zadruga, od kojih su 70 odsto zemljoradničke, onda to dovoljno govori”, istakao je Mihailović.
Govoreći o organizovanju poljoprivrednih proizvođača u malim sredinama, Mihailović je rekao da ne postoji bolji sistem od zadrugarstva, kao i da je uloga Zadružnog saveza Srbije da promoviše takav vid udruživanja i pruži neophodnu pomoć u vezi sa birokratijom.
To, dodaje on, znači da poljoprivrednici mogu na jednoj adresi da dobiju informacije o formiranju zadruge, ugovorima, kao i registraciji u Agenciji za privredne registre (APR).
“Da jednostavno ne gube vreme i novac u procesu kod institucija. Prilikom registracije im pomažemo da se usaglase oko ekonomskog interesa, pružamo im poslovnu ideju, promovišemo primere dobre prakse iz cele zemlje a oni, kada vide da je neki model uspeo na određenoj teritoriji, primenjujju isti ili sličan”, objasnio je Mihailović.
On je dodao da poljoprivrednici u savetodavnom procesu mogu da se upoznaju i sa potencijalima određene teritorije – u ljudstvu, reljefu, klimi, plodnosti zemljišta, kako bi za svoju zadrugu izabrali najbolji program.
Nakon oformljivanja zadruge i biranja programa, sledi poslovno povezivanje, u čemu pomoć takođe pruža Zadružni savez Srbije.
“Povezujemo različite zadruge u našoj zemlji, ali i preko granica zemlje, ukoliko se u radu stvori finalni proizvod spreman za izvoz. To je kompletna pobeda”, naglasio je Mihailović.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije je podsetio da je za osnivanje zadruge potrebno minimalno pet fizičkih lica, ali da je bolje da što veći broj njih prepozna njihov višestruki značaj – prilikom nabavke inputa što je, na primer, slučaj pred jesenju setvu kada su seme, đubrivo, hemija i ostale potrepštine jeftinije ukoliko se nabave preko zadruge.
“Na početku proizvodnje se smanjuju troškovi, a gotovi proizvodi se objedinjeno prodaju, dok se može napraviti i skladišni prostor koji će omogućiti prodaju kada je cena najbolja. Samo ako pođemo od toga da je više ljudi pametnije od jednog čoveka, još ako pronađu ekonomski interes, onda je to potpuna pobeda”, istakao je on.
Govoreći o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju zadrugari u Srbiji, Mihailović je naveo da se oni tiču imovinskih pitanja, kao i tržišta kapitala, poput otežanog pristupa kreditima, dok su zadrugama potrebna obrtna sredstva i sredstva za investicije.
“Jako nam je važno da rešimo taj problem. Jedan od mogućih načina je kroz formiranje fonda predviđenog Zakonom o zadrugama za beskamatno kreditiranje proizvođača. Tu bi svi bili zadovoljni i država bi imala obrt, a vraćeni novac bi se kasniije koristio za druge ili iste zadrugare, ukoliko su radili uspešno”, pojasnio je on.
Mihailović je naveo da su u toku pregovori sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i da su od velikog značaja konsultacije sa ministarstvima privrede, finansija i za brigu o selu, kao i sa Narodnom bankom Srbije.
“Takođe, veoma su nam važni i poljoprivredni i veterinarski fakulteti, kao i instituti sa kojima tesno sarađujemo da bismo došli do kvalitetnih predloga”, rekao je Mihailović.
Proizvođače na terenu, prema njegovim rečima, pokreće promocija i edukacija, uz saradnju sa lokalnim samoupravama, jer su svi na istom zadatku sa ciljem pružanja pomoći.
“Uz naše lobiranje, ali i sledeću godinu koja je u znaku zadrugarstva, očekujemo da će biti i podsticaja iz evropskih fondova. Neki to zovu kooperative, Nemci Genošensćaften, mi kažemo zemljoradnička ili poljoprivredna zadruga. Imamo tradiciju i mislim da je pravo vreme da se krene što pre u razvoj poljoprivrede, sela i samog zadrugarstva. U zadruzi ‘Sićevo’ ima jedna tabla na kojoj piše da je udruživanje zakon života na kome se temelji svekoliki napredak”, zaključio je Mihailović.
Sledeće godine se obeležava 130 godina od osnivanja prvih zadruga u Srbiji dok, uključujući teritoriju AP Vojvodine, zadrugarstvo u našoj zemlji “ima staž” duži od 180 godina.
Zadružni savez Srbije je osnovan 1895. godine kao glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a iste godine je učestvovao u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu u kojem se Srbija, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Australije, Amerike, Indije, i Švajcarske, našla među prvim članicama.