NOVI SAD –
Svedoci smo da popularnost organske hrane raste iz godine u godinu. Mnogi smatraju da je takva proizvodnja sigurnija po zdravlje ljudi. Danas, organski proizvodi koštaju i do pet puta više u poređenju sa konvencionalno proizvedenom hranom. Da li je ta cena opravdana i koliko kupujemo organsku hranu?
Organska proizvodnja predstavlja poseban vid poljoprivredne proizvodnje koji je zakonski regulisan u pogledu semena koje se koristi, zemljišta na kome se kulture uzgajaju, tipa đubriva i tipa sredstava za zaštitu bilja. Razlika između organske i konvencionalne proizvodnje proističe isključivo iz ovih zahteva, objašnjava Ivana Simić iz Asocijacije “Srbija organika”.
U Srbiji ima blizu 7 hiljada proizvođača organske hrane, ali većina svoje proizvode plasira na inostrano tržište. Glavni princip je sačuvati i poboljšati kvalitet zemljišta i očuvati biodiverzitet na nekoj površini. Proizvodnja hrane je posledica toga da zdravo zemljište i dobra voda daju i zdrav plod. Prinosi u organskoj proizvodnji su mnogo manji nego u konvencionalnoj, a ono što takođe dodatno poskupljuje proizvodnju je mnogo fizičkog rada.
Da bi neki proizvod mogao da ima organski pečat mora da zadovolji strogo regulisani program sertifikacije.
Problem, smatra Simić stvara uvozna roba, koju sami možemo da proizvedemo. Organski proizvodi su u maloprodajnim sistemima značajno skuplji, a znamo pouzdano da postoje mnogi dobri domaći dobavljači koji mogu da obezbede i kontinuitet i kvalitet.