Zgrade Nama u Ilici i na Kvaternikovom trgu, simboli grada, nakon donošenja odluke o prodaji čekaju novog vlasnika. Važnost opstanka robne kuće, kao i interesovanje javnosti za njenu sudbinu, leži u činjenici da je ona odavno sinonim za domaću proizvodnju.
Blic preporučuje
Za nešto manje od dve nedelje, 7. novembra, u zgradi Trgovačkog suda u Zagrebu biće održana skupština poverilaca u stečajnom postupku nad robnom kućom NAMA.
Trebalo bi da bude doneta konačna odluka o uslovima prodaje robnih kuća u Ilici i Kvaternikovom trgu, koji će kupca obavezati da preuzme poslovanje NAMA-e, njenih akcija i 285 zaposlenih.
Od igle do lokomotive
Na ovaj način NAMA će biti spriječena da ‘preko noći’ ode u povijest, ali mnogi nisu ostali ravnodušni na scenario u kojem bi Zagreb ostao bez posljednje zgrade nekada velike trgovačke kuće koju generacije stanovnika pamte kao mjesto gdje ćete mogu kupiti sve, ‘od igala do lokomotiva’.
„U vreme dok je Nama bio časopis People’s, ideja vodilja je bila najniža cena i dostupnost svima. Vremenom je ideja prerasla u kvalitet ponude i lokaciju robe domaćih proizvođača“, rekla je za Hinu arhitektica Marina Pavković iz inicijative Renovate Zagreb.
Oko 5.200 građana potpisalo je onlajn peticiju “Nama pripada”, a Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Zagreba doneo je rešenje o preventivnoj zaštiti robne kuće u Ilici. Ovo rešenje štiti ulične fasade i enterijer, kao i njegovu namenu za komercijalnu delatnost.
“Danas, kada je održivost i svest o zagađenju tekstila široko rasprostranjena, francuska Galeries Lafaiette, na primer, pruža prostor za kružnu modu. U okviru robnih kuća otvoren je prostor za “second hand” prodavnice i prostor za iznajmljivanje odeće. ovo i više, moguće je i u sistemu robnih kuća Nama, ako dobiju šansu da sačuvaju svoj prepoznatljiv, snažan i izdržljiv brend koji se uspešno bori na tržištu već 140 godina u svim vremenima i prilikama“, naglasio je arhitekta. .
U stečaju, ali dobro ide
Foto: Miha Creative / shutterstock
Nama je od početka ovog veka u stečaju. Uprkos tome, beleži dobre poslovne rezultate. Tako je 2023. godine, prema podacima Fine, imala 16,6 miliona evra prihoda, što je povećanje od 23,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kada je reč o neto dobiti, ona je prošle godine iznosila oko 28,6 hiljada evra, što je povećanje od 232 odsto u odnosu na 2022. godinu. Međutim, zbog prevelikih dugova nagomilanih devedesetih, Nama nije uspela da izbegne prodaju poslednje dve kuće u Zagrebu.
Očekujemo da se Grad Zagreb uključi kao potencijalni kupac u rješenje, ukoliko je to potrebno za opstanak poslovanja Name kao privrednog subjekta na predmetnim lokacijama“, rekao je Pavković.
Zagreb mora, po uzoru na druge evropske metropole, da sačuva svoju robnu kuću, a robna kuća nikako nije isto što i trgovački centar, rekla je ona.
„Robna kuća nije nužno mesto za prodaju ekskluzivne robe, ali ima mogućnost, za razliku od tržnog centra, da formira „stav“ i kontroliše kvalitet i ponudu dobavljača koje izlaže u svojim prostorijama. I to je važno Svest o tome da je kvalitet na nivou očekivanja Robna kuća ima svoj karakter i prepoznatljivost, rekao je Pavković.
Ne može se zameniti dehumanizovanim tržnim centrom
Na pitanje zašto je sudbina Name izazvala interesovanje javnosti i mobilizaciju građana, Ana Kutleša iz kustoskog kolektiva BLOK odgovara da Nama predstavlja drugačiji pogled na proizvodnju i potrošnju od ovog koji se forsira danas.
“Kao što se vidi iz peticije, građani starijih generacija Namu vezuju za domaću proizvodnju, odnosno proizvode fabrika ugašenih raspadom Jugoslavije i potpunom restauracijom kapitalističkih odnosa. Nama je i nakon tog prevrata ostala mesto gde još uvijek ste mogli kupiti saksije, potkošulje i druge drangulije iz nekoliko sačuvanih proizvodnih pogona“, rekao je Kutleša.
Priča o Nami nije samo topla ljudska priča o proizvodima našeg detinjstva, ističe Kutleša, već i podstrek da „razmislimo zašto danas prihvatamo globalnu trgovinu kao neupitnu nužnost, zašto smo zavisni od uvoza čak i najbanalnijih proizvoda, zašto opterećujemo našu planetu složenim transportnim mrežama i pod kojim tačno uslovima se negde na drugom kraju sveta proizvodi roba koju svakodnevno koristimo“.
Kutleša smatra i da robnu kuću u centru Zagreba ne može zamijeniti “dehumanizirani i gotovo kompulzivni tržni centar”, a pogotovo ne hoteli ili luksuzni stanovi, o kojima se svojevremeno spekulisalo.
“Sve su to projekti čiji je jedini cilj promet kapitala i koji utiču na lokalnu zajednicu uglavnom negativno. U tom smislu bi možda čak zanimljivije od isključivog očuvanja komercijalne funkcije bilo razmotriti kakvi bi javni objekti zaista mogli da budu korisno građanima na ovim lokacijama“, napomenula je ona.
Bogata istorija i elegantna arhitektura
Kao jedan od kontraargumenata transformaciji Name u hotel istaknuta je potreba za opstankom univerzalne prodavnice u centru grada, rekla je Marina Bagarić iz Društva arhitekata Zagreb.
„Naravno, slažem se sa tim. Lično smatram da treba sačuvati radnju u kojoj se, između ostalog, mogu kupiti i proizvodi malih hrvatskih tekstilnih fabrika, što je danas moguće zahvaljujući Nami iz Ilića“, rekla je ona.
Zgrada Nama je u početku bila hotel „Caru Austriji“, ali je odlukom novih vlasnika, kompanije Kastner & Ohler, stari hotel 1912. godine pretvoren u modernu robnu kuću. Šesnaest godina kasnije, dodao je Bagarić, dograđena su još dva sprata, a zgrada je dobila novu fasadu koju je projektovao austrijski arhitekta Alfred Keler, danas najpoznatiji po vilama i hotelima na Lošinju.
To su fasade sa jako naglašenim vertikalama, sa visokim prozorima i lukovima u prizemlju. Dopunjena po ivicama četvorougaonim ‘kulama’ sa staklenim kupolama oko kojih su se nalazile svetleće reklame, ova elegantna fasada dala je centru Zagreba metropolitanski ton, kojem starije zgrade iz Ilića teško mogu parirati – rekao je Bagarić.
Što se tiče enterijera, Ilička Nama je prvobitno imala dve sale pokrivene vitražima (farbanim staklom), a između ovih sala nalazilo se trokrako stepenište koje je vodilo na galerije.
Kolaž generičkih rešenja i najgoreg kiča
„Veliki deo originalne unutrašnje opreme nestao je, nažalost, u mnogim rekonstrukcijama i „modernizacijama“ prostora. Danas je sačuvan samo veliki vitraž iznad centralnog prostora i njegove galerije sa pozlaćenim ogradama. Centralno stepenište je porušeno, a druga sala adaptacijama je preinačena do neprepoznatljivosti – objasnio je Bagarić.
Pored robnih kuća u Ilici i Kvaternikovom trgu, Nama je svoje objekte nekada imala i u nizu zagrebačkih četvrti, poput Srednjaca, Vrbana, Remize i Trešnjevke. Međutim, nekadašnja NAMA preko puta Trešnjevačke pijace nije dobila istu zaštitu kao NAMA u Ilici, pa je danas ta zgrada neprepoznatljiva, upozorila je Ana Kutleša iz BLOK kolektiva.
Za nas u Kvatriću taj trg, uništen nesrećnom obnovom, i dalje se drži kao svijetla tačka i nadamo se da će ova peticija doprinijeti njegovom očuvanju“, rekao je Kutleša.
Ona je upozorila da je „gradnja u našem gradu toliko deregulisana da smo stalno svedoci brisanja arhitektonskih obeležja koja su deo jedne epohe i čine naš identitet”.
Naš urbani pejzaž postaje kolaž generičkih rešenja i najgoreg kiča, a retke adaptacije ili novogradnje koje su u skladu sa savremenim trendovima najčešće se vezuju za privatne investicije i retko imaju javnu funkciju, čast izuzecima.“
(Izvor. Jutarnji list)