Komentarišući podatke EUROSTAT-a da je samo 8% kompanija u Evropi koristilo veštačku inteligenciju u svom poslovanju u 2023. godini, kao i da je Srbija je tek na procenjenih 2% primene, Marinković je objasnio da država ima proaktivan stav prema usvajanju veštačke inteligencije na nacionalnom nivou, ali da se sam razvoj AI tehnologije odvija znatno brže, pa je prirodno da je tempo implementacije sporiji.
Kvalifikovana radna snaga sa specifičnim veštinama u oblasti veštačke inteligencije još uvek je ograničena. Obrazovni sistem i tržište rada ne proizvode dovoljan broj stručnjaka u ovoj oblasti, što usporava usvajanje. Za male i srednje kompanije uvođenje veštačke inteligencije zahteva i značajne resurse, koji podrazumevaju nabavku potrebne opreme, razvoj softvera, ali i investiranje u edukaciju zaposlenih. Mnoge firme nemaju mogućnost da ulažu u ove tehnologije bez podrške ili subvencija.
Marinković je u izjavi za Tanjug podsetio i da je za uvođenje sistema veštačke inteligencije neophodna prethodna konsolidacija podataka i njihovo premeštanje na moderne platforme, na kojima je moguće vršiti obradu.
Na primer, ASEE posluje u Sjedinjenim Državama, Brazilu, Austriji, Srbiji i svuda trošimo 80% vremena na pripremu podataka, dok samo 20% odlazi na implementaciju AI modela. U tom pogledu, problemi na zapadu nisu ništa drugačiji od onih kod nas. Prednost na tržištu ostvaruju samo one kompanije koje prepoznaju da AI nije nešto što je “dobro imati”, već ključna vrednost koja ih razlikuje od konkurencije.
On je istakao da jedno od rešenja za smanjenje visokih troškova investiranja u AI za male i srednje kompanije može biti korišćenje cloud tehnologija i AI kao usluge (AI-as-a-Service), čime se eliminiše potreba za velikim ulaganjima u internu infrastrukturu i stručnost. Takođe je dodao da partnerstva sa većim kompanijama omogućavaju podelu troškova i olakšavaju implementaciju naprednih tehnologija, kao i da različite subvencije i EU fondovi mogu dodatno pomoći u prevazilaženju finansijskih prepreka, uz edukaciju koja će kompanijama omogućiti da prepoznaju prednosti AI u svojoj industriji.
Marinković smatra da najveće mogućnosti za poboljšanje poslovanja uz primenu AI rešenja u većini organizacija i industrija leže u unapređenju efikasnosti i brzine poslovnih procesa, unapređenju korisničkog iskustva, donošenju boljih odluka na osnovu podataka, kao i povećanju stepena inovativnosti i bezbednosti.
-Tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji nudi široke mogućnosti za postizanje ovakvih ciljeva kroz automatizaciju poslovnih procesa, personalizaciju korisničkog iskustva, dalji razvoj korisničke podrške, sisteme za preporuku koji koriste AI za analizu ponašanja korisnika radi daljeg kreiranja personalizovanih ponuda, kao i za donošenje odluka zasnovanih na podacima i unapređenje sajber bezbednosti, koja u visokodigitalizovanim društvima predstavlja sve veći izazov.
Kao primere uspešne primene AI rešenja naveo je interno poslovanje kompanije ASEE kroz implementaciju AI modela u korisničkim centrima, čime je olakšano poslovanje i povećano zadovoljstvo klijenata, kao i povećanje stope konverzije kod klijenata u domenu elektronske trgovine sa 2% na 12%.
Govoreći o regulativi u domenu veštačke inteligencije, Marinković je naglasio veliki značaj nedavno usvojenog evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji nastoji da uspostavi balans između nezaustavljivih tehnoloških inovacija i zaštite osnovnih prava građana.
Predviđenim merama garantuju se bezbednost i osnovna građanska prava kada je u pitanju veštačka inteligencija, dok se istovremeno omogućava njena dalja integracija, investiranje u nove tehnologije i primena inovacija. Zakon ima pristup zasnovanom na riziku, što znači da različite primene AI podležu različitim nivoima regulacije, od neprihvatljivog do minimalnog. Veoma je važna i činjenica da ova regulativa sankcioniše sve upotrebe AI sa dominantno nepovoljnim aspektima, rekao je Marinković.
Dodao je da zakon ima i ekstrateritorijalnu primenu i da je njegovim usvajanjem praktično i postavljen globalni standard za etičku upotrebu AI tehnologije, što je značajno u svetskim okvirima.
Kao preporuke za dalji razvoj IT industrije u Srbiji, Marinković je za Tanjug istakao važnost daljeg razvoja digitalne infrastrukture u vidu 5G mreže i podršku obrazovanju i razvoju kadrova, kao način za prevazilaženje izazova nedostatka kvalifikovane radne snage.
Potrebno je nastaviti sa prilagođavanjem obrazovnih programa u srednjim školama i na fakultetima potrebama rastuće IT industrije i uvesti još više kurseva iz programiranja, veštačke inteligencije, sajber bezbednosti i drugih relevantnih oblasti. Takođe je neophodno proširiti programe prekvalifikacije za one koji žele da pređu u IT sektor kako bismo obuhvatili veći broj ljudi i ponudili podršku za različite IT oblasti, zaključio je Marinković.