уторак, 29.10.2024, 18:37 -> 21:47
Извор: РТС
Према важећем Кривичном законику, уколико неко украде нешто што вреди мање од 5.000 динара, то се квалификује као ситна крађа и за то следи приватна тужба. Предлог је да се висина материјалне штете са 5.000 подигне на 15.000 динара. Доцент на Правном факултету Иван Ђокић каже да је замисао да се правосудни органи растерете посла.
У току је јавна расправа о потенцијалној измени и допуни Кривичног законика на тему висине новчаног износа која се квалификује као ситна крађа.
Висина материјалне штете која се водила као ситна крађа, 2005. године износила је 15.000 динара, да би 2012. била снижена на 5.000 динара.
Предлог је да се висина материјалне штете за ситну крађу врати на 15.000 динара.
“Ако је неко ишао са намером да прибави малу имовинску корист од ситне крађе и ако вредност одузетих ствари не прелази тај износ, починилац се не гони се по службеној дужности. Овлашћени тужилац није јавни тужилац већ оштећено лице”, објашњава доцент Правног факултета Иван Ђокић.
Животни стандард један је од разлога потенцијалне измене Кривичног законика јер, како каже, 5.000 динара представља низак износ.
“Упоредно право показује да је код Немаца 50 евра граничник између ситне и обичне крађе, а код Аустријанаца 100 евра”, истиче гост РТС-а.
Приватна тужба или јавна тужба
Ђокић објашњава да, ако је починилац одузео вредност чији износ прелази пет хиљада динара, или је желео, а није успео, онда се то квалификује као обична крађа и тада реагује јавни тужилац.
“Правосудни органи су превише оптерећени, поготово Основно тужилаштво”, појашњава замисао измене Кривичног законика. Како каже, план је да се они растерете посла.
Међутим, Ђокић сматра да би та измена била на штету грађана.
“Ако се гони по приватној тужби, кривична пријава полицији не значи превише, осим ако се не обезбеде докази”, навео је Ђокић.
Гост РТС-а сматра да је рад у јавном интересу ефикаснији од оштријих казни, али напомиње да то није увек добро регулисано на плану примене.
“Примењује се, али постоје ограничења јер некада не постоје споразуми са одговарајућим установама”, објашњава доцент Правног факултета.