Žiofre je na Beogradskom ekonomskom forumu, na panelu “Kakva je budućnost proširenja EU i Zapadnog Balkana”, naveo da je u ovoj godini mnogo postignuto u procesu pristupanja EU, navodeći uspehe Srbije i zemalja u okruženju a ističući i da očekuje da se proces ubrza.
On je rekao da prošle godine ne bi mogao da pretpostavi sve što se desilo u ovoj godini po pitanju politike proširenja, odnosno da ne bi bio toliko optimističan.
Žiofre je naveo da je proces pristupanja nepredvidljiv i da brzina pristupa individualna kod svake države.
Istakao je da treba iskoristiti novi momentum za proširenje unije.
“Proširenje treba da uradimo i za to su nam potrebn naši partneri na Zapadnom Balkanu”, rekao je Žiofre.
Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori saglasio se sa Žiofreom da treba iskoristiti momentum za proširenje, a dodao je i da treba imati u vidu da EU ulaže velike napore u proces proširenja, ali da je neophodno i da “svi budu na istoj strani” – zemlje članice EU i kandidati za članstvo.
On je naveo da ga brine mogućnost upadanja u zamku međusobnih niskih očekivanja, u koju smo “nažalost upadali u proteklih 10 godina”.
“Nismo trebali da upadamo u tu zamku, zato treba sada da prigrlimo ovu priliku”, istakao je Gori.
On je ocenio da bi negativan scenario bio da se ne iskoristi prilika i da se onda ipak kasnije proces pristupanja odvija sporo kao što je to bio slučaj.
Ipak, Gori je naveo da nije pametno previše ubrzati proces pristupanja jer će postepeno pristupanje da donese mnogo benefita koji se dobijaju kada se postane član EU.
“Mi podržavamo to ubrzanje (procesa pristupanja”, podržavamo Srbiju, i podržavamo otvaranje Klastera 3″, istakao je Gori.
Ambasador Mađarske Jožef Mađar izjavio je danas da je EU sada zvanično prepoznala srpski jezik kao jedan od jezika unije, a i Srbiju kao zemlju kandidata za člana.
On je rekao da se Zapadni Balkan posmatra kao “bela fleka”, zbog čega je neophodno da se ujedini evropski kontinent i da svi budu na istoj strani po pitanju pristupa EU.
Mađar smatra da je EU dala signal za kontinuitet u pregovaračkom procesu, ali da je pitanje kada će se to zaokružiti.
“Uvek se postavlja pitanje da li EU želi nove članice i to je jedno od osnovnih pitanja, pored pitanja kada pregovarački proces uopšte može da se zatvori”, rekao je on.
Mađar je takođe rekao da moramo “jasnije da kažemo da u procesu proširenja nema zastoja i da ne sme da se napravi”.
Prema njegovim rečima, treba obratiti pažnju na finansijski okvir, kada bude donet plan od 2027. godine za narednih sedam godina.
On je istakao da treba da budemo hrabri i da verujemo da će proces proširenja biti uspešan i da će se u dogledno vreme završiti i podvukao da je jasno koliko Srbija napeduje, da je ona samostalno u regionu veliko tržište i da je ključni faktor sada već i u ekonomiji.
“Moramo o tome voditi računa – ako Srbiju prihvatimo u EU, mi smo na dobitku. To treba svima da bude jasno i prihvatljivo”, rekao je Mađar.