Veleprodajne cene maslaca dostigle su rekordne vrednosti, a u Hrvatskoj su najviše porasle u Evropi. Istovremeno, prodavnicama i supermarketima širom Starog kontinenta preti nestašica putera. Evropska proizvodnja mleka, odnosno poljoprivreda, više nema resurse koje je imala, a svetska tražnja je veća od ponude, zbog čega cene rastu.
Blic preporučuje
Malo bolje bi mogli da prođu oni proizvođači koji imaju sopstvene resurse, samodovoljne mlekare koje neće morati da plaćaju do nebo visoke veleprodajne cene. Ali od 8.000 tona maslaca koliko se potroši u Hrvatskoj, više od 5.000 tona se uvozi. U svakom slučaju, najgori će biti kupci. Cena putera je 2016. bila oko dva evra i deset centi, a sada Dukatovog putera od 250 grama dostiže četiri evra. Mlečni proizvodi, u koje prirodno spada i puter, u poslednje tri godine poskupeli su za 27 odsto.
Podaci Eurostata otkrivaju da će u Hrvatskoj proizvođači maslaca morati da plaćaju 8,49 evra po kilogramu. Maslac je skuplji samo u Češkoj, gde mu je veleprodajna cena 8,58 evra.
Proizvodnja mleka u EU porasla je za 0,7 odsto između januara 2023. i jula 2024, pokazuju najnoviji podaci EU, ali je proizvodnja putera pala za 1,6 odsto, što je istorijski nizak rezultat. Proizvodnja sira je, pak, porasla za 3,2 odsto. Resursa za oboje očigledno nema, a evropski proizvođači su se opredelili za sir.
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija
– Cene putera u EU beleže značajan rast, na primer u Nemačkoj preko 77 odsto. Maslac je berzanska roba sa velikom volatilnošću, a na cenu utiču brojni faktori, poput povećane potražnje za masnim proizvodima i istovremenog smanjenja masti u mleku širom EU, uključujući i Hrvatsku. Stoga nagli rast ili pad cena nije neobična pojava – kažu, pak, iz Dukata.
Problemi su počeli nakon sankcija Rusiji 2014. godine.
– Međunarodne cene putera skočile su 68 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište je izuzetno promenljivo, te je zbog toga teško predvideti kako će se kretati cene, ali je za očekivati dalji rast. Potražnja premašuje proizvodne kapacitete, a treba znati da je poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji već nekoliko godina u padu – smatra Branko Bobetić, direktor privrednog društva Croatiastočar.
Bobetić tvrdi da su problemi za evropske poljoprivrednike počeli nakon odluke EU da zabrani uvoz putera u Rusiju, ali ne nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, već nešto ranije.
– Do 2014. godine u Evropi je bilo putera koliko ste hteli. Ali 2014. Rusija je okupirala Krim, EU je zabranila uvoz putera u Rusiju, a Rusija je u to vreme bila najveći uvoznik. Takav lanac snabdevanja je prekinut, a evropski proizvođači su pretrpeli velike finansijske gubitke usled ovih sankcija.
Maslac je trebalo prodati na svetskim tržištima, a cene su padale. Treba napomenuti i da zbog zelene tranzicije u Evropskoj uniji, odnosno zbog novih proizvodnih tehnologija, sve poskupljuje, a sve to održava rast evropskih poljoprivrednih proizvoda – dodaje Bobetić.
Bobetić tvrdi da se u Hrvatskoj 50 odsto maslaca i dalje proizvodi u zemlji, dok se druga polovina uvozi. Najveća hrvatska kompanija za proizvodnju mleka Dukat oglasila se saopštenjem u kojem upozorava da je proizvodnja u Hrvatskoj u stalnom padu.
– U poslednjih deset godina smanjen je za 28,8 odsto, sa 602 miliona kilograma proizvedenih u 2012. na 429 miliona kilograma u 2021. godini – saopštila je kompanija.
Tržišno informacioni centar Ministarstva poljoprivrede (TISUP) piše da je u 2023. godini, u odnosu na prethodnu godinu, otkup kravljeg mleka smanjen za 7,02 odsto, na 377 miliona litara.
Samodovoljna pre ulaska u EU
Samoodrživost u proizvodnji mlečnih proizvoda, o kojoj govori i Bobetić, sada deluje kao nemoguća misija. Ali nije uvek bilo tako. Hrvatska je pre ulaska u Evropsku uniju, 2009. godine, otkupila 675.000 tona mleka, a sama je proizvodila 80 odsto mleka, što znači da je praktično bila samodovoljna. Hrvatska trenutno ne proizvodi ni 40 odsto mleka.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), proizvodnja kravljeg mleka u Hrvatskoj je prošle godine pala za 19,8 odsto, ovčijeg za 24,5 odsto, a kozjeg za 16,6 odsto.
A podaci Državnog zavoda za statistiku zaista pokazuju korelaciju između pada proizvodnje mliječnih proizvoda u Hrvatskoj i ulaska u Evropsku uniju.
Statistike pokazuju da je u Hrvatskoj 2012. proizvedeno 786 miliona litara mleka, godinu kasnije 696,1 milion litara, 2018. 600 miliona litara, 2022. 507, a prošle godine 100 miliona litara manje. Taj prošlogodišnji pad bio je i najveći ikada zabeležen.
Mleko uglavnom proizvode krave, a njihov broj u Hrvatskoj takođe ubrzano opada. Tako je u Hrvatskoj 2012. godine bilo 180.555 muznih krava, a 2013. godine 168.000. Pre tri godine, 2021. broj grla je pao na 102.333, a prošle godine na samo 74.000 grla.
Navedeno ne znači da je ulazak u Evropsku uniju direktan krivac za pad proizvodnje. Irska je primer zemlje koja je svoje mlečne politike uspešno uskladila sa politikom Evropske unije.
– Ta zemlja proizvodi dosta mleka, a ima ga dovoljno da nakon što proizvođači podmire potrebe domaćeg tržišta, nastave da izvoze ogromne količine. Tako se na policama hrvatskih prodavnica često može videti puter iz Irske – kaže Branko Bobetić.
Irska proizvodi nešto manje od 200 hiljada tona putera godišnje, a Hrvatska, zemlja manje površine, svega 15 tona.
Ali ne treba gledati tako daleko geografski i kulturno. Slovenija ima proizvodnju koja prevazilazi njene potrebe i još uvek može da izveze skoro 15 odsto mleka, dok je Mađarska gotovo samodovoljna. Većina uvoznih mliječnih proizvoda na hrvatsko tržište dolazi iz ovih susjednih zemalja.
Da li to znači da će pre praznika, kada je potražnja daleko najveća, cene putera ponovo skočiti u nebo?
U jednoj od najvećih domaćih malih mlekara, čije se filijale nalaze širom Hrvatske, nezvanično kažu da nisu zabrinute za međunarodne cene maslaca, jer su same sebi dovoljne. Tvrde da im cene sigurno neće rasti u narednih nekoliko meseci.
Uprkos poremećajima na evropskom tržištu, predstavnici Dukata, najveće domaće kompanije za proizvodnju mleka i mliječnih proizvoda, tvrde da zahvaljujući stabilnoj nabavnoj bazi u Hrvatskoj i dalje mogu osigurati dostupnost maslaca i djelimično ublažiti oscilacije cijena. Inače, tačne količine nisu poznate, ali se pretpostavlja da Dukat polovinu mlečnih proizvoda i sirovina uvozi, dok druga polovina dolazi sa hrvatskih farmi. Dukat je i najveći otkupljivač mleka hrvatskih poljoprivrednika.
– Već 1. septembra smo korigovali cenu putera za 13 odsto. Ono što sa sigurnošću možemo da potvrdimo jeste da će cena Dukatovog putera ostati nepromenjena do kraja godine – uveravaju iz Dukata.
(Izvor: Jutarnji list)