Иако постоји потенцијал да становници региона на рад одлазе у суседне земље – то се ипак не дешава у довољној мери. И даље људи са ових простора доминантно бирају земље Европске уније – Немачку и Аустрију. За то време, земље региона радну снагу увозе из Југоистичне Азије. Како решити те проблеме, разговарало се на конференцији Института за развој и иновације у Центру “Сава”.
Регион Западног Балкана има 10 милиона становника мање него што је 80-их пројектовано за тадашњу Југославију. А последице тзв. исушивања региона виде се на сваком кораку – у градском превозу, ресторанима, на градилиштима где ради све више странаца.
“Годинама уназад послодавци су гледали себе, говорили су ако ти нећеш да радиш, има ко хоће, држава је стајала са стране и све што смо креирали у претходних 20-30 година, ово је резултат, свесно или несвесно, процес глобализације је донео многе добре стране, али и лоше”, каже Драган Тодоровић из Савеза самосталних синдиката Београда.
Зато економисте и не изненађују пројекције. Рачунице показују да ће Србији у наредној деценији недостајати између 80.000 и 100.000 радника.
“Кад говоримо о незапослености, која је сад рекордно ниска – 8,2 посто, неко постави питање зашто се међу тим људима не пронађе довољно радика – не може, јер готово већина је пасивизирана у потпуности. Они деценијама не траже послове и потребно је припремити социјални систем подршке тим људима како би се поново укључили у тржиште рада”, објашњава Бојан Станић из Привредне коморе Србије.
Отворени Балкан – потенцијал који се не користи довољно
Слободан приступ тржишту рада становницима земаља региона отворен је и иницијативом Отворени Балкан. Потенцијал се, чуло се на конференцији, не користи довољно.
Од око 15.000 издатих дозвола за рад странцима у овој години, тек око 250 добили су држављани земаља региона. Иако се све земље Западног Балкана боре са истим проблемом, само се Србија стратешки бави економским миграцијама.
“Инвеститори, кад сагледавају земље Западног Балкана не гледају појединачно, гледају цео регион, ово је мало тржиште да би гледали једну појединачну економију, тако да је то прва препорука – да се мере координишу на нивоу целог региона”, каже Милица Анђелковић Ђоковић из Института за развој и иновације.
Трајно решење проблема мањка радника економисти виде у квалитетном образовању, самим тим и боље плаћеним радним местима.