Razmena je u istom periodu u dolarima iznosila 54,858 milijardi dolara , što je za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 21826,3 miliona, što je čini rast od 1,4 u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 28.662,7 miliona, što predstavlja povećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 23.715,4 miliona dolara, što čini rast od 1,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 31.143,1 milion dolara, što je za 5,6 više nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit iznosi 7427,7 mil. dolara, što čini povećanje od 20,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 6.836,4 miliona, što je povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,1 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6 odsto), sledi Beogradski region (23,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,6 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,1 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,1 odsto), slede Region Vojvodine (32,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 1,5 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
| Promet robe u trgovini na malo veći za 10,8 odsto u tekućim cenama u odnosu na 2023. |
|
Promet robe u trgovini na malo u u septembru 2024. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 4,7 odsto, a u stalnim cenama za 3,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. |
Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,1 odsto (14715,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,9 odsto (6132,3) i oprema, 12,1 odsto (2866,8). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,7 odsto (17028,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,4 odsto (6364,0), i oprema, 12,8 odsto (3972,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1 odsto (3778,7 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su kada je reč o uvozu: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska.
| Industrijska proizvodnja u Srbiji veća za 5,4 odsto u odnosu na prosek 2023. |
|
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2024. godine veća je za 4,6 odsto u odnosu na septembar 2023. godine, a u odnosu na prosek 2023. godine veća je za 5,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar 2024. godine, u poređenju sa istim periodom 2023. godine, veća je za 2,8 odsto. Posmatrano po sektorima, u septembru 2024. godine, u odnosu na isti mesec 2023. godine zabeležen je rast od 13,1 odsto u sektoru rudarstva, rast od 5,7 procenata u sektoru prerađivačke industrije i pad od 8,1 odsto u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Podaci o industrijskoj proizvodnji – po namenskim grupama, u septembru 2024. godine, u odnosu na septembar prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji kapitalnih proizvoda za 16,9 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 13 odsto. Obim industrijske proizvodnje u septembru 2024. godine, u odnosu na septembar 2023. godine, beleži rast kod 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 59 odsto) i pad kod 13 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 41 odsto). Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru 2024. godine, u odnosu na septembar 2023. godine, imale su: Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, Eksploatacija ruda metala, Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, Proizvodnja osnovnih metala, i Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2024. godine u odnosu na avgust 2024. godine za industriju ukupno pokazuje rast od dva odsto, a za Prerađivačku industriju rast od 1,3 odsto. Proizvodnja malih preduzeća koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. |
U izvozu to su bili Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2329,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila.
Izvoz Srbije iznosi 3624,7 a uvoz 1295,2 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 279,9 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3335,5 a uvoz 1191,2 mil. evra (suficit je 2144,3 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 280,0 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Azerbejdžanom, Poljskom, Kazahstanom, Ruskom Federacijom, Holandijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Mađarskom, Francuskom, Rep. Korejom, Grčkom, Danskom, SAD …
U septembru 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2647,1 miliona dolara, što čini povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3556,0 miliona dolara, što je povećanje od 11,0 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2381,3 miliona evra, što čini smanjenje od 1,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3199,3 miliona evra, što je povećanje od 7,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2024 / avgust 2024. godine pokazuje pad izvoza za 0,9% i pad uvoza za 1,9%. Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2024 / avgust 2024. godine pokazuje pad izvoza za 2,6 odsto i pad uvoza za 3,7 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine za mesec septembar:
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (154 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (126 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 97 mil. dolara; sledi izvoz električne energije, sa 62 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 50 mil. dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (154 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (121 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (100 miliona dolara); sledi uvoz rude bakra i koncentrata (65 miliona dolara); poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa sa 48 miliona dolara.