Перспектива карго транспорта у Србији прилично је динамична и обећавајућа, посебно у контексту регионалне повезаности и све веће потражње за бржим и ефикаснијим транспортом. Модернизација железнице у Србији у последњих десет година условила је повратак експлоатације возова, а све чешће се и доводи у везу са европским планом достизања климатске неутралности до 2050. Заинтересованост компанија да за превоз добара бирају возове, упућени оцењују као показатељ потенцијала железнице, али су сагласни да су неопходна додатна улагања.
Железнички транспорт чини мањи део укупног теретног саобраћаја у Србији. Од 20 до 30 одсто терета превози се пругама – остатак се ослања на друмски транспорт. Железница је еколошки прихватљивија, економичнија за превоз већих количина терета на дужим релацијама, али и погоднија за превоз тешке и гломазне робе. Током 2023. укупан обим превоза терета у Србији био је 8.000.800 тона.
“Само један воз дуг 740 метара може да превезе терет једнак утовару 52 камиона. Тај податак говори о значају и могућности транспорта железницом, а говори нам и да сваки пут када превеземо терет железницом, уместо друмским транспортом, трошимо шест пута мање енергије, осам пута мање загађујемо ваздух, смањимо девет пута емисију угљен-диоксида и 12 пута је јефтиније”, објашњава директор Транспортне заједнице Матеј Закошњек.
Србија је на раскрсници важних транспортних коридора и има значајну улогу у међународном транспорту. Улагања у модернизацију железнице, ауто-путева и аеродрома повећавају ефикасност карго транспорта и смањују трошкове.
“Влада Србије кроз министарство спроводи велике инфраструктурне пројекте, али нису само инфраструктурни пројекти оно што чине железнички систем. То су свакако возна средства, кроз возна и вучена средства улажемо у део који омогућава да се роба са друмског саобраћаја пренесе или пребаци на железнички саобраћај”, каже в. д. помоћника министра за железнички и интермодални транспорт Анита Димоски.
На путу ка Европској унији непоходно је ускладити се са европским стандардима транспорта. До краја новембра, у саобраћај ће бити пуштена деоница пруге за велике брзине од Новог Сада до Суботице, а следеће године почињу радови на прузи Београд–Ниш, више километара нових пруга, више нових тржишних могућности.
“Оно што је свакако ту најактуелније и сигурно перспективно јесте интермодални транспорт, сад највише контејнерски транспорт, јер контејнерске железничке линије које повезују српско тржиште и интермодални терминале у Србији са лукама у региону и европским великим привредним центрима су свакако нешто што има велики тренд раста и што без железнице једноставно није могуће”, каже декан Саобраћајног факултета у Београду, професор Милорад Килибарда.
В. д. помоћника министра за друмски транспорт, путеве и безбедност саобраћаја Мирослав Алемпић каже да железнички транспорт има своју оправдност.
“Мора да има велике транспортне даљине, ми смо једна мања држава која има велике проблеме на границама. Због тога Министарство спроводи пројекат увођења система за електронску размену података на граничним прелазима, заједно са Светском банком”, наводи Алемпић.
У Србији тренутно послује 11 интермодалних терминала и лука, од којих су два терминала у власништву државе. Највећи се налазе у Београду, Новом Саду, Инђији и Шиду и стратешки су позиционирани због лакшег повезивања различитих видова транспорта.