Konferencija “Sustainable Development Forum 2024” traje 14. i 15. novembra i sastoji se od sedam panela i nekoliko “keynote” govora, a kako je rečeno jedan od ključnih panela posvećen je izazovima finansiranja zelene tranzicije.
Najavljeno je i da će se razgovarati i o zdravstvenim efektima ekološke krize, poput zagađenja koje svake godine uzrokuje hiljade prevremenih smrti.
Poseban panel posvećen i ulozi nauke u zelenoj tranziciji i održivom razvoju.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović rekao je da je konferencija za srpske kompanije veoma značajna jer im pruža priliku da predstave svoja inovativna rešenja pred međunarodnom publikom i doprinesu globalnom razgovoru o zelenoj tranziciju.
On je naglasio da poseban aspekt ove konferencije je činjenica da je organizuje grupa mladih stručnjaka koji su se obrazovali i živeli u inostranstvu, a sada su se vratili u Srbiju s ciljem da svoja znanja i iskustva implementiraju u domovini, zadržavajući jaku povezanost sa globalnim temama.
Vesović je naglasio i da je ovaj forum veoma značajan za Srbiju jer se i naša zemlja suočava sa svim problemima koji su prisutni na globalnom nivou kada je reč o održivom razvoju.
Prema njegovim rečima nema konkurentnosti i održivosti bez otpornosti društva u svim oblicima, ali svaka zemlja mora da se fokusira na svoje strateške prednosti, a pri tome da balansira ekonomski i društveni interes.
“Otpornost zavisi od toga koliko imate dobru socijalnu sigurnost u zemlji, kao i koliko imate zdravstvenu sigurnost, a to podstiče demografiju i tera ljude da ostanu ili da se vraćaju. To je jedna od glavnih tema ako želite da transformišete ekonomiju”, rekao je Vesović.
Rezidentna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt rekla je da je značaj ove dvodnevne konferencije koja se održava u Beogradu veoma velik jer je održivi razvoj osnovni nacrt za opstanak čovečanstva.
Ona je podsetila da su UN sada u septembru usvojile Pakt za budućnost kao transformativnu obavezu i kao način da se ponovo osnaži poziv za unapređenje ciljeva održivog razvoja.
“Pakt za budućnost govori o oblastima digitalizacije veštačke inteligencije koje možda nisu bile toliko prisutne kada je razvijan plan održivog razvoja i on je ustvari poziv za reafirmaciju akcije na agendi klimatskih promena, odnosno poziv za ponovno jačanje ciljeva održivog razvoja, ali i reforme sistema upravljanja u međunarodnom finansijskom sistemu, kao i uključivanje drugih ili manje razvijenih zemalja u te strukture”, rekla je ona.
Mordt je naglasila i da svi moramo da se održivom razvoju kao i njegovom ekološkom dimenzijom posvetimo na mnogo integrisaniji način, jer se ne mogu složeni razvojni problemi rešiti izdvojenim i sektorskim pristupima.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson rekao je da je trenutno više nego potrebno da pametni ljudi iz svih zemalja rade zajedno kako bi se uhvatili u koštac sa izazovima koji utiču na sve nas.
Prema njegovim rečima najveći izazov su klimatske promene, životna sredina i gubitak biodiverziteta, a to je i za Britansku vladu najveći međunarodni prioritet na globalnom nivou već dugo vremena.
Ferguson je naglasio da se ne može pomoći u pokretanju akcija ka ciljevima održivog razvoja ako ne podržimo najsiromašnije zemlje.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin rekla je da su Švedska i Nordijske zemlje dugo bile lideri u održivom razvoju i da oni dosledno integrišu ekološku, ekonomsku i socijalnu dimenziju u svoje politike.
“Švedska teži da vodi u zelenoj tranziciji sa ambicioznom i efikasnom klimatskom politikom”, rekla je ona i dodala da je dugoročni cilj te zemlje postizanje nulte emisije gasova staklene bašte do 2045. i negativnih emisija nakon toga.
Prema njenim rečima, preduzeća su ključni akteri za održivi razvoj i u nordijskom regionu održivost se smatra osnovnim faktorom za konkurentnost, otpornost i rast.
“Ovde kompanije traže obavezna pravila jer im to pomaže da se ponašaju održivo i odgovorno. Dakle, zakonodavstvo zapravo igra ključnu ulogu”, rekla je Samelin.
Ona je navela i da se u Švedskoj oko 99 odsto kućnog otpada reciklira ili koristi za energiju, ali da je težnja da to bude na nultom nivou.
“Međunarodna partnerstva su ključna za rešavanje globalnih klimatskih izazova i zato moramo da aktivno sarađujemo i sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama na razmeni znanja, tehnologije i najboljih praksi”, rekla je ambasadorka Švedske.
Zaključila je i da nordijski holistički pristup održivosti koji kombinuje principe cirkularne ekonomije, inovativne politike, međunarodnu saradnju i najsavremeniju tehnologiju predstavlja moćan primer za ostatak sveta.
Prvu konferenciju globalnog dijaloga o najvažnijim temama zelene tranzicije organizuje PKS, Sustainable Development Forum (SDF) uz podršku Univerziteta u Kembridžu i agencije UN.