Rezultati studije koja je predstavljena u Bakuu na samitu COP29 sugerišu da ne treba čekati 2035. godinu, kada se očekuje da će bogate zemlje pristati da izdvoje ova sredstva, prenosi “Gardijan”.
Ekonomista Nikolas Stern, jedan od autora studije, navodi da će izdaci biti sve veći ako imućnije zemlje budu oklevale sa plaćanjem, tako da bi ova suma mogla da poraste na 1,3 biliona dolara godišnje do 2035.
Prema njegovom mišljenju, “apsolutno je moguće” da se cilj od bilion dolara godišnje do 2030. ostvari, ali to podrazumeva da mu bogate države budu zaista posvećene i da reaguju brzo.
On je rekao da bi privatni sektor mogao da doprinese cilju sa otprilike 500.000 dolara investicija, dok bi 250.000 mogle da izdvoje multilateralne razvojne banke, kao što je Svetska banka, a ostatak potrebne sume direktni grantovi razvijenih zemalja, novi porezi i drugi izvori.
“Razvijene zemlje treba da prihvate logiku ove analize. Odlaganje ne pomaže”, istakao je Stern.
Finansiranje siromašnih zemalja najveći je izvor nesuglasica na samitu COP29.
Prema Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine, bogate zemlje imaju obavezu prema siromašnom svetu i ove godine moraju da iznesu “novi kolektivni kvantifikovani cilj” (NCKG), u kojem će se odrediti kako će ispuniti svoje obaveze.
Na celokupnu atmosferu samita utiče i reizbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, koji je u kampanji najavljivao da će se SAD povući iz klimatskih sporazuma, prenosi Rojters.