Немачки канцелар Олаф Шолц потврдио је да ће тражити гласање о поверењу влади 11. децембра, као и да ће Бундестаг потом о томе гласати 16. децембра, чиме се отвара пут да ванредни избори буду одржани 23. фебруара наредне године. Политички земљотрес у Берлину, чини се, осетиће сви. У Србији, од избора нове немачке владе, оцењују познаваоци, не би требало очекивати неке драматичне промене у односима две земље.
Распад владајуће коалиције за немачког председника Штајнмајера није крај света. Спекулисало се да ће канцелар одуговлачити са одлуком, али Бундестаг ће гласати средином децембра. Време семафор коалиције је прошло и све је извеснији повратак странке Ангеле Меркел и велика коалиција – модел који Немци познају.
“Проблем Немачке у овом часу је тај што више нема оних времена када је било једноставно формирати владе. Немачка, поготово у овако турбулентним временима, тражи стабилну владу. Нема стабилне владе без те велике коалиције, зато што су сви покушаји да се то учини на другачији начин, на неки начин пропадали”, рекао је Мирослав Стојановић, новинар и публициста.
Док се не консолидује политичка сцена у Берлину, трпеће “жуто” на економском семафору, и у земљи и ван Немачке.
“Не само што је већ две године у благој рецесији, већ сада и кичма немачке привреде, аутомобилска и хемијска индустрија, принуђена је да отпушта десетине хиљада радника како би се изборила са високим ценама енергената и трошкова рада овде у Немачкој, са једне стране, и са глобалним променама у сопственим индустријама, са друге стране. Конкретно, то би могло да утиче на две сфере. Са једне стране, на смањење немачких инвестиција у Србији, као и на смањење наруџбина немачким фирмама које су већ у Србији, али и српским фирмама које су део ланца снабдевања немачких компанија. Конкретно, то се највише односи на аутомобилски сектор, односно на фирме које сарађују са великим немачким инвеститорима у Србији, попут ЦТФ-а и Континентала”, истакао је Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије навео је да се види и вредносни раст извоза из Србије у Немачку у ових девет месеци, од јануара до септембра ове године.
“Међутим, оно што је проблематично јесте то што наш количински извоз у терету опада за шест или седам одсто. Са друге стране, оно што је битно јесте да су инвестиције практично изостале. Нето резултат у првих шест месеци ове године показује да није било значајних инвестиција из Немачке. Ипак, извоз услуга у Немачку је за осам месеци порастао 40 одсто”, нагласио је Станић.
Нова влада се не очекује пре пролећа, а за решавање нагомиланих проблема биће потребно још више времена, јер, како упозоравају стручњаци, немачка привреда већ дуго губи утакмицу конкурентности.
“Такође је оптерећена зеленом агендом, али све је мање простора у буџету да се истовремено финансирају зелена агенда, инвестиције, активност и иновативност. С обзиром на то да у технолошком, а пре свега у индустријском смислу, Немачка заостаје не само за Кином него и за Сједињеним Државама, то губљење учешћа на међународном тржишту касније се одражава на мањи потенцијал њихове привреде”, додао је Станић.
Турбулентна је садашњица у Европској унији – мотори и у Берлину и у Паризу су у стању приправности. Ослабио је Макрон, ослабио је Шолц. Ратови букте, и кључно је питање ко ће се и како у том геостратешком оквиру позиционирати.